Vratite nam naše javne servise

Po zebnji i očaju kojima su ophrvani mnogi normalni demokratski orijentisani birači i mudre glave u ovoj zemlji, lako se može zaključiti da će se umesto progresa u Srbiji nastaviti dalji civilizacijski pad.

„Ako opozicija pristane da pod ovakvim izbornim uslovima izađe na izbore, ona će, potučena do nogu, samo time dati legitimitet pred Evropom ovom nelegitimnom autokratskom režimu, koji će nastaviti da vlada kao i do sada“. (Karikaturista Dušan Petričić u „Utisku nedelje“)

Znači, nama građanima ne preostaje ništa drugo nego da na skupštinskim zasedanjima i posle izbora gledamo igrokaze poslanika Bakareca, Kebare, Langure, Filipovića, Rističevića, Martinovića… koji će svojim manipulativnim nastupima na zasedanjima, u prenosima uživo, nastojati da nas uvere da ipak imamo Skupštinu i da ona normalno funkcioniše.

Na uzurpiranim javnim servisima i televizijama sa nacionalnom frekvencijom, posle oštrog negodovanja javnosti, nećemo vise slušati predsednika države i lidera SNS da Đilasa naziva lopovom, Zelenovića lopužom i Aleksića secikesom, ali ćemo zato slušati premijerku Anu, netalentovanu propagandistu SNS, koja će bez ikakvih dokaza nazivati Đilasa lopovom koji je krao od naše dece i neosnovano nazivati ugledni list Danas tabloidom, novine za koje pišu mnogi profesori fakulteta, akademici i mnogi drugi pripadnici intelektualne elite ovog drustva.

Što je Brnabićku Koraks nacrtao kako sedi na Gebelsovom krilu, ona nimalo ne haje, niti pokazuje bilo kakvo poštovanje prema opozicionim liderima, što je, inače, uobičajena praksa svugde u svetu.

Po mom sudu, kad su u pitanju izbori, vlast i opozicija su napravili ozbiljne strateške greške.

Naime, kada je posle uspešnog bojkota izbora od strane opozicije, prvi dan posle prošlih izbora predsednik Aleksandar Vučić neustavno najavio nove izbore za proleće 2022. godine (profesorica Vesna Rakić Vodinelić) vladajući režim je morao da radikalno demokratizuje društvo – da otvori sve medije i za opoziciju i da počne da poštuje striktnu podelu vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.

To što je RTS u jednom mesecu o aktivnostima predsednika države i lidera SNS izveštavao duže od deset sati a o akcijama nekih drugih političkih lidera nula minuta – bez greške se može staviti na spisak apsurda! Svi ljudi u ovoj zemlji sa zdravorazumskim rasuđivanjem su očekivali da će zbog jasno vidljivog paničnog straha vlasti od ponovnog bojkota izbora, vladajući režim u značajnoj meri odustati od autokratskog načina vladanja.

Umesto toga, vladajuća SNS  je, ne uvažavajući političku logiku, na drastičan način demonstrirala svoju spremnost da sačuva vlast po svaku cenu, pa ako treba i „gazeći preko mrtvih“!

Znajući za veliki strah režima od bojkota izbora, opozicija je napravila kardinalnu grešku što nije izašla sa zahtevom da jedini kriterijumi za uređivanje programa javnih servisa i TV sa nacionalnom frekvencijom budu slobodno, istinito, objektivno i blagovremeno informisanje.

Po svim pravilima, ispunjenje ovog zahteva je moralo biti crvena linija za odluku opozicije da izađe na izbore.

Kao pripadniku kritičke javnosti, ja nikako ne mogu shvatiti što opozicija nije izašla sa jasnim zahtevom: „Vratite nam naše.“

Ako svi građani finansiraju javne servise – RTS i RTV, onda to znači da su ove medijske kuće u vlasništvu svih žitelja ove zemlje, među kojima su i pristalice opozicije, a ne da su njihovi vlasnici samo SNS, SPS i druge partije vladajuće koalicije.

Ovu parolu „vratite nam naše“ nisam video ni na protestima pred RTS, za koje se žarko zalagao uvaženi šoumen Ivan Ivanović. Poznato je da je uzurpacija tuđe imovine zakonski kažnjiva.

Mnogim isfrustriranim i ogorčenim građanima zbog „krađe“ javnih servisa ostaje nada da će na kraju, ipak, „oteto biti prokleto“!

Autor je politikolog iz Nove Varoši