Opet se polemiše u javnosti o vannastavnim aktivnostima u obrazovnom sistemu: da li dati prednost potrebama dece ili novcu i zaradama?
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Kao čovek i stručnjak podržavam ono što je vezano za školu, nastavu i vannastavne aktivnosti, tj. angažovanje u raznim sekcijama u školi. Zašto? Zato što ti sadržaji, uz stručno rukovodstvo nastavnika, najbolje razvijaju psihofizičke sposobnosti svakog školskog deteta. Deca slobodno biraju, prema ličnim afinitetima, one aktivnosti koje ih čine slobodnim, samostalnim i radno aktivnim. U svemu tome ona se raduju, fizički intelektualno i emotivno napreduju. To ih usmerava ka onome u čemu su najbolji i motiviše ih i za kvalitetniji i kreativniji rad u samoj nastavi. Lakše i sa više ljubavi usvajaće školske sadržaje i obaveze. Sekcije im postaju i neka vrsta rane profesionalne orijentacije i pripreme za život. Koja deca danas u našem osiromašenom društvu mogu van škole da se uključe u aktivnosti koje takođe razvijaju psihofizičke sposobnosti? Naravno i isključivo, samo ona čiji su roditelji materijalno obezbeđeni, a takvih je sve manje.
Zato kao stručnjak podržavam vannastavne aktivnosti u školi jer one otvaraju mogućnosti za razvoj većini naše dece, a ne samo bogatoj eliti koja to može da plati. Podržimo i pomozimo školama da vannastavne aktivnosti sadržajno i kvalitetno obogate.
*Miroslav M. Marinković, pedagog
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.