Vređajte, ja i dalje pričam istinu

Odmah narednog dana telefon mi je bio zatrpan porukama linkova koji vode ka vestima na tabloidnim portalima bliskim režimu, u kojima se navodi da ja i „Đilasovi mediji“ vodimo „bednu kampanju“ protiv sina predsednika države.

Čitanjem tih vesti lako se dolazi do zaključka da je propaganda započeta na društvenim mrežama, na opskurnoj stranici pod imenom „Detektor laži“, što je valjda neka naprednjačka varijanta Istinomera, na čiju su se objavu svi u svojim vestima kasnije pozivali, verovatno po nalogu iz istog centra.

U komentarima dežurnih botova i psihopata (a uvek se nađe poneki) ispod tih vesti mogle su se pročitati najsočnije prostote na moj i račun moje (mrtve) majke.

A kako je sve počelo? Tako što je koleginica iz Danasa Safeta Biševac gostujući na televiziji N1 pitala zašto Poreska uprava ne proveri odakle Danilu Vučiću toliki novac, kada po tvrdnji njegovog oca radi kao i većina normalnih ljudi u Srbiji za nekih 500 evra.

Od tog trenutka zaboravilo se da Danila u „džak sa parama“ nije uvukao Danas nego Kapetan Dragan, a svako pitanje koje se odnosi na to zašto i čiji novac, stan i auto sin Aleksandra Vučića daje osuđenom ratnom zločincu – tumači se napadom na porodicu predsednika.

To što se predsednikov sin druži sa navijačkim grupama (na Mundijalu u Rusiji fotografisan je sa ljudima koji su bliski kriminalnim krugovima) možda je samo porodični problem (ako s njima nema poslovne veze), ali kada daje vreću s parama osuđenom ratnom zločincu, onda je to (ipak) i opštedruštveni problem.

Kapetan Dragan je kasnije demantovao sebe tvrdeći da „ne zna koliko mu je Danilo ubacio u džak, možda pet ili deset evra“, mada ga niko od naprednjaka njega nije pitao zašto je uopšte u priču o svom povratku s robije uvukao i predsednikovog sina. Možda zato što je korisno da se na takav (morbidan) način pred izbore bilduju glasovi takozvane patriotske javnosti, dok legitimna pitanja novinara u ime (celokupne) javnosti nisu podjednako korisna, i štete takvoj (prljavoj) kampanji.