Vreme bez Fejsbukova kada smo imali klikere

Jeste, sine
Da, imali smo samo ta dva
famozna televizijska kanala
Prvi i drugi
Tačno, jedan crtani dnevno
U 7:15 navečer
Osim četvrtkom
Kad su bili neki glupi recepti
Uh, kako smo mrzili četvrtke!

Kakvi kompjuteri?
Nisu postojali
Napravimo rupu u zemlji
Pa razbacimo klikera
Ili se ganjamo, igramo žmurke
Ne, nije bilo glupo
Baš naprotiv.

Telefoni?
E, tu sam te čeko
Bili smo napredno društvo
Svako domaćinstvo je imalo jedan
Da, samo jedan, šta će ti više?
Ne, nismo ga nigdje nosili
To bi se danas zvalo „AJ HODNIK“
Stajao je na stočiću u hodniku
Na uštirkanom miljejiću.

Pa jedne patike
Da, jedan par
Kako malo?
Pa imaš samo dvije noge!
Ma kakav te najki spopo?
Grabiš bilo kakve što se u njima lopta može šutat
Ali da se može i na korzo
Hlače?
Isto jedne, „Leviske“
Ili „Carrera“
Pa kad se isprljaju
Ujutro opereš i do naveče suve.

Tri-četiri majice za igru
Dvije-tri za školu
Ma ne „Lakosta“, „Polo“ i šta ti ja znam
Bez marke majice!
Sa derventskog vašara
Mater samo gleda da su pamučne
Da ne „kolju“ oko vrata
Bile na njima slike Sandokana, Brusa Lija…
Ko je Brus Li?
To ti je, sine,
„Ajron Men“ za siromašne
Ne, nije letio
Nije ispaljivo rakete
Imo je nunčake
Šta su nunčake?
To su ti
Dvije drvene letve povezane lancem
Eh, tebi je sve „stupid“.
Kakvi gigabajti, kakvi bakrači?
Imali smo plastične kasete
Koliko pjesama?
Osam komada
Nekad čak i deset
Slušaš jednu stranu
Pa prebaciš na drugu
Mogli smo preskakati one dosadne
Kako?
Bilo je dugme za premotavanje
Pritisneš i čekaš
Koliko dugo?
Jedno desetak sekundi
Ma… nije to dugo
Ih, kakva vječnost
Začas to prođe
Dok si reko keks
Što keks?
Nemam pojma
Valjda se brzo izgovara.

Društvene mreže?
Ma kakvi to
Nikakvi Fejsbukovi, Instagrami
I ostala čuda
Imali smo leksikone i spomenare
Tu upišeš šta voliš, šta ne voliš
Koji ti je omiljeni film
Svašta nešto
Tvoja rok grupa
Simpatija
Šta je simpatija?
To ti je kad ti se neka cura sviđa
Staviš njeno prvo i zadnje slovo od imena
Kao da se ne zna
A cijeli komšiluk zna
Ne, ne utipkaš u kompjuter
Sjeti se, nije ih bilo
Upišeš olovkom u teku
Da, običnu teku od papira
Ne u tablet!

Viber, Vacap, Mesindžer?
Ma nismo ni to imali
Pa pričali smo
Dogovorimo se
Sutra u tad i tad
Budi tu i tu
Sjednemo za sto pa se siti ispričamo
Me ne tipkamo poruke
Ko što mi sad upravo radimo
Ne budi tužan
Nemoj slati te tužne emotikone
Nemoj „plakat“
Taji je bilo divno
Kako da ti dokažem?
Evo, zakuniću se
Tita mi!
Ne, nije tajo lud
Ili možda
Ipak jest
Malkice.