Poklon možemo shvatiti kao darivanje, izraz pažnje iz iskrene želje da obradujemo onoga koga volimo ili kome se zbog nečega zahvaljujemo. Ključne reči bile bi darivanje, radost, tajna, dobre želje i energija. U poslovnom svetu i u nekim drugim kulturama poklon se definiše drugačije. Nekada razmena poklona postane vest, pa u medijima pratimo šta su neki važni ili poznati ljudi poklanjali nekim drugim važnim ili poznatim ljudima.
Ovde pišem o drugačijoj vrsti poklona. Nekada takve poklone nazivamo i korupcijom, a takvo darivanje koruptivnim ponašanjem. Koliko puta ste se uputili lekaru ili nekom državnom službeniku noseći čokoladu, kafu ilu štagod? Uvek se setim anegdote o lekaru koji nije voleo alkohol i koji je sav dobijeni viski menjao u samoposluzi, u dogovoru sa šefom radnje, za namirnice. Podaci iz nekih istraživanja pokazuju da većina lekara smatra sasvim normalnim da od pacijenta dobiju bombonjeru, kafu ili flašu pića, jer po njihovom tumačenju to nije mito, već znak pažnje. Neću se ovde baviti lekarima, već našim navikama da dajemo „poklone“ verujući da ćemo tako u životu bolje proći i da ćemo biti tretirani onako kako pravila službe to inače već predviđaju.
Poslednjih godinu dana i više borba protiv korupcije jedna je od prioritetnih tema. Ona je poduprta i odlukom Vlade o „nultoj toleranciji“ na korupciju. Dosta je urađeno, započeti su sudski procesi na osnovu prijava Saveta za borbu protiv korupcije o dvadeset četiri sporne privatizacije, hapšeni su ljudi za koje se sumnja da su zloupotrebili položaj, usvojena je nova strategija o borbi protiv korupcije, bolje smo pozicionirani na globalnoj skali percepcije korupcije. Podaci iz istraživanja govore da se korupcija smanjila. Upaljen je reflektor, i sada je teško podmititi nekoga tek tako. Ali ostaje veliki deo toga da se tek uradi, a to je tzv. sistemska borba protiv korupcije, na šta je ukazao i Izveštaj o napretku Evropske komisije.
Poslednjih meseci bavio sam se planovima integriteta u opštinama i gradovima Srbije. Sve opštine i gradovi, kao i sve druge javne institucije (oko 4.500), bili su dužni da do 31. marta 2013. usvoje svoje planove integriteta, ali ih je samo 53 odsto poštovalo zakon i to uradilo. Plan integriteta jedna je od preventivnih antikorupcijskih mera, dokument koji nastaje kao rezultat samoprocene izloženosti lokalne samouprave rizicima korupcije, kao i izloženosti etički i profesionalno neprihvatljivim postupcima zaposlenih. Opštine i gradovi pravili su ih s ciljem da ojačaju svoj integritet, koji podrazumeva individualnu čestitost, profesionalizam, etičnost, kao i način postupanja u skladu s moralnim vrednostima. Jačanje integriteta opština ili gradova poboljšava kvalitet rada institucije, i samim tim povećava poverenje javnosti u njen rad. Planovi su se bavili upravljanjem institucijama, javnim finansijama i kadrovima, bezbednošću, javnim nabavkama, etikom i ličnim integritetom. Tu su i građevinsko-urbanistički poslovi, inspekcijski, imovinsko-pravni i stambeni poslovi, sufinansiranje projekata.
U planovima u oblasti etike i lične odgovornosti jedna od antikorupcijskih mera su i pokloni. Poznato je da je za funkcionere primanje poklona zakonski uređeno. Budući da smo mi društvo naviklo na davanje sitnih poklona – potrebno je izraditi Pravilnik o poklonima. Iako je 90 odsto poklona koje zaposleni u opštini dobijaju simbolične vrednosti (kafa, čokolada, bombonjera, flaša pića), potrebno je definisati šta mi u našoj opštini smatramo poklonom, a šta pažnjom. Koji je to novčani iznos vrednosti poklona preko koga se oni evidentiraju, kako se evidentiraju, kao i najvažnije pitanje – šta se radi na kraju s njim. Moj predlog su dobrotvorne aukcijske prodaje evidentiranih poklona. Zato se nemojte iznenaditi ako uskoro na nekoj opštinskoj dobrotvornoj aukciji ugledate baš svoj evidentirani poklon. Imaćete možda priliku da ga otkupite, i tako pomognete onima kojima je to potrebno.
Autor je predsednik UO Centra modernih veština
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
