Vreme mamurluka i suve šljive iz Čilea

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kad su se seljaci iz kraljevačkog sela Lazac obratili svom komšiji iz susednog sela Dedevci,inače članu Gradskog Veća u Kraljevu,da im iskoristi svoje dobre veze u vladi,čime se danonoćno hvali,i pomogne im da kako tako unovče svoje višnje on im je rekao da iskrče višnjike i plantaže drugog voća i posao potraže u fabrici Leone u Kraljevu koja vapi za radnicima ali srpski seljaci,misli ON,hoće još uvek da obrađuju zemlju i čuvaju selo.iNAČE TAJ ČLAN GRADSKOG VEĆA JE IVAN BUNARDŽIĆ koji potiče sa sela ali je zadužen za sport iako nikada loptu nije šutnuo,niti zna dimenzije ijednog sportskog terena..

   1. To je pravi bunardzija…

2. U Gornjem Crniljevu kod Osecine, trenutno je u pogonu oko 80 susara koje rade punom parom, vecina njih ima kapacitet od oko 1,2 tone,(tu kolicinu jedna porodica moze dnevno lako da sakupi), dok ostale mogu za 24 sata da osuse od 3 do 6 tona svezih sljiva….Pozivam tog momka koji hoece da za sebe osusu 500 kg, moze da se javi bilo kom domacinu u ovom selu i svi ce mu izaci u susret…U rakiju ce i ove godine otici oko trecine roda….Seljaci suse sljive jer je to isplativije nego je prodati u svezem stanju zbog vrlo mizerne cene koja se krece od 15-18 dinara…To je tako godinama…Cile nam je sudbina…

   1. Treba da budemo srecni…dok je Cilea i mi cemo imati suvih sljiva…Ako sam dobro zakljucio. A do tada da motamo kablove

      1. …i planiramo stadione ,za susenje mozgova…

3. Sljive iz cile na srpskom trzistu mogu da budu konkurentnr samo ukoliko se uz njih pride spakuje tona kokaina.
   Da bi vocar u Srbiji poslovao sa pozitivom nulom kilogram sirove sljive morao bi da sr placa seljacima najmanje 24 dinara, kolika je proizvodna cena. A ne 10 dinara koliko jr drzava placala preko posrednika.
   Zato vise u Srbiji na selu nece vise nista da radi jer seljaci crkose hraneci narod dok profit odnose sumnjivi likovi u javnosti poznati kao kontraverzni biznismeni, koji posle seljacku muku dele s politicarima.
   A sto se rakije tice to je prirodno da sva sljiva ode na pecenje, jer kako drugacije skrenuti misli do mucenicom, od ove ekonomske kataklizme koja vec godinama davi svakog postenog proizvodjaca u Srbiji. Kaksv knez Milos , kakvi bakraci. Milos je ubio samo Karadjordja , ovi zatiru sve od svetog Save do geneticara Stojkovica.
   Sta ce njima suve sljive i sljivovica pored tolikih opijata, od maka,koke i posebno sintetickih.

4. Srbija se ne trezni i kad nema šljiva. Lakše i lepše je tako. Manje boli surova realnost.

5. Gospodine nisi ti normalan. Kao prvo teretni brod iz Cilea prevozi hiljade tona suve sljive, sto transport po kg izadje na verovatno 5 din po kg ako ne i manje. Toliko o tvom obrazovanju. Drugo, srbi ne pijance, ali nedam sljivu za dzabe nekom sverceru koji ima susaru ili hladnjacu za 15 din po kg! Alkohol je toliko nekvalitetan u Srbiji, da Srbin mora peci prepeku! Neradim u Vucicevoj Juri i ne pada mi na pamet da pravim susaru da bi ti susio 500 kg tvoje bio sljive. Ja u Misaru imam 5 tona Bio sljive, i ako cu da ju proguram kroz guzicu to je moja stvar! I da, da ti jos kazem glupane obrazovani ne funkcionise srpsko selo na tvoj glupo obrazovano neobrazovani nacin. Vidi se da nemas pojma o srpakom selu. Narod se bori da prezivi da nemora icu u Juru, radi za male pare gaji stoku samo da nema gazdu poput tebe. Takvi kao ti i drze vucica, seljaci ga nrpodnose jer mnogo laze! Dodji na selo da ucis skolu, diplomski ti je falican. Da ga nisi mozda i kupio poput nekih ministara??? Ostavi ti nas seljake da se borimo sa bedom i ovom vladom kako znamo i umemo. I kad napravim sljivu necu da ju prodajem za dzabe gospodi u Beogradu koji sole pamet laznim diplomama. Uz to u Cileu glupi gospodine narod radi ceo dan za 3 evra. Vidi se da nisi dovoljno obrazovan. Zato su sljive jeftine . Ugasite ceftu, uvedite carine i pocecete i vi gospoda da gajite paradajz i da susite sljive.

   1. Bravo Dejane,
      tračna ti je ocena. Sve što gospodin piše ne bi prošlo nigde. Ovde, nažalost, prolazi. Medjutim, neka, valjda će se opametiti ovi što ga puštaju u javnost.

      Pozdrav

6. Postovani urednice Danasa, nemojte da se sramotimo sa ovakvim tekstovima. Ispadosmo mi macvani koji drzimo jedini slobodni grad u Srbiji sa slobodnim misljenjem pijanice. Nadjite nekog inteligentnijeg koji ne vredja bar nas macvanske seljake koji znamo da racunamo sta je za nas bolje i gde imamo zaradu. Mislim da je gospodin bio pijan kad je pisao tekst ili ga je mozda supruga izbacila iz stana pa je morao izbaciti bes na nekome, ali sto na seljaku? Nek vidi sa predsednikom drzave sto seljak nema racuna da susi sljivu? Da li je doticni gospodin ikada cuo za carinu? Mozda je to resenje??? A mi cemo dati sljivu na prodaju cim oni zastite seljaka carinom na uvoz sljive !!! Toliko je tekstopisac valjda obrazovan ???

7. Gospodine Brkiću, nepotrebno ste uvredili srpske seljake. To su velikom većinom vredni ljudi i nisu zaslužili da ih Vi nazivate lenjivcima i pijancima. Tekst Vam je neobavešten, blogerski, zasnovan na rekla-kazala bez istraživanja činjenica, a to se od novinara sa Vašom kilometražom ne očekuje. Kao da niste razumeli, ili se ipak pravite da ne razumete, kako je došlo do toga da čileanska suva šljiva košta manje na srpskom tržištu nego srpska suva šljiva. Čile je danas visoko razvijena ekonomija sa daleko višim životnim standardom nego Srbija, to je jedna od najskupljih zemalja na svetu. Ne izvozi Čile šljive u Srbiju, niti po čileanskim cenama. Te šljive najpre dolaze u Poljsku kao sveže, tamo ih suše i iz Poljske ih izvoze u Srbiju i ostale evropske zemlje – ali opet ne Poljaci. Izvozi ih Unilever, jedan od monopolista na svetskom tržištu hrane, a to što jeftinije koštaju od srpskih suvih šljiva zove se damping – namerno oborena cena da bi se uništila lokalna konkurencija. Da je nekim slučajem Nemačka veliki proizvođač šljiva, ili bar Hrvatska, tamošnji seljak dobio bi od svoje države subvencije da se zaštiti od dampinga. Naša Vlada nema ni intelektualni potencijal da shvati šta nam se dešava, ni poštene namere da pomogne svom narodu. Ne tvrdim da država treba da bude dadilja poljoprivrednicima, ali mogla bi da im dosta pomogne, kad bi samo htela i umela. Umesto toga, imamo Vladu koja je majka stranim „investitorima“, a maćeha svom narodu. Umesto da daje subvencije domaćem proizvođaču hrane, ona subvencioniše strance koji ovde grade znojarnice (sweatshop), da u njima ti isti stranci izrabe našu jeftinu radnu snagu, slabo je plate za mnogo rada i pobegnu sa profitom. Domaća proizvodnja hrane je najvažniji strateški resurs koji imamo, i Vlada bi morala po svaku cenu da taj resurs čuva – kad bismo uopšte imali Vladu Srbije, a ne korumpiranu interesnu grupu skupljenu s konca i konopca. Najlakše je, Brkiću, kritikovati srpskog seljaka – a i najbezbednije.