Vreme velikih promena je šansa za male zemlje

Ovogodišnji Kopaonik biznis forum će okupiti približno 1.300 učesnika, a rad će, tokom četiri dana, pratiti više od 120 akreditovanih novinara.

Savez ekonomista Srbije, organizator Foruma, pripremio je intenzivnu agendu sa zanimljivim i uticajnim panelistima i gostima. Kroz tri plenarne sesije, sedam specijalnih događaja, 28 panela, učesnici Foruma će, svaki pojedinačno, pronaći ono što ih posebno interesuje.

Na Forumu će svoje stavove prezentirati: predsednica Vlade Srbije, guverner Narodne banke Srbije, ministri iz zemlje i regiona, predsednik Fiskalnog saveta, regionalni direktori Svetske banke, EIB-a, IFC-a, IMF-a, EBRD-a, veliki broj najznačajnijih domaćih i stranih investitora iz realnog i finansijskog sektora, akademičari, ambasadori zemalja EU i SAD.

Posebno ističemo učešće g. Marka Taiša, predsednika Competence centra Industry 4.0 „Made“ iz Italije, inače profesora Politehničkog fakulteta iz Milana, kao i g. Jan Martijn Kees-a, šefa misije IMF u Srbiji. Prvi put organizujemo Hard talk sesije, a naši sagovornici će biti g. Emil Tadeschi, osnivač i suvlasnik Adriatic grupe, kao i g. Aleksandar Kavčič, profesor Carnegie Mellon Univerziteta. Gospođa Maria Gabrie, komesarka Evropske unije za inovacije, razvoj, kulturu, obrazovanje i mlade će se specijalnom video porukom obratiti učesnicima Kopaonik biznis foruma.

Organizacija Foruma je veoma zahtevan projekat te postignuti kvalitet ne bi bio moguć bez snažne podrške naših sponzora, kompanija koje prepoznaju važnost okupljanja privredne, akademske i političke elite. Posebnu zahvalnost dugujemo Mastercard-u, koji je već petu godinu za redom partner Kopaonik biznis foruma. Takođe, sa ponosom ističemo da je generalni sponzor foruma NLB grupa.

Tema ovogodišnjeg Kopaonik Biznis Foruma je Industrija 4.0 i povezana pitanja – Izazovi budućnosti. Pre pet godina Klaus Švab, osnivač Svetskog ekonomskog foruma, prvi je put upotrebio termin „četvrta industrijska revolucija“ najavljujući u dramatičnom tonu promene koje nas očekuju: „Nalazimo se na početku tehnološke revolucije koja će fundamentalno promeniti način na koji živimo, radimo i odnosimo se jedni prema drugima.

Po svom obimu, zahvatu i kompleksnosti, to će biti transformacija koja do sada nije viđena. Još uvek ne znamo kako će se odvijati, ali jedno je sigurno: odgovor mora biti integrisan i sveobuhvatan i mora uključiti sve ključne stejkholdere iz javnog i privatnog sektora, akademičare i čitavo društvo“.

Danas Četvrta industrijska revolucija ima dubok i trajan uticaj na gotovo celokupnu privredu i sve grane industrije. Kako iskoristiti šansu za skokoviti rast i razvoj koju Industrija 4.0 sa sobom donosi, odnosno kako te šanse inkorporirati u nedavno promovisanu Novu razvojnu agendu Srbije, biće jedno od ključnih pitanja ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma.

Opšte je poznat uspeh koji je Vlada Srbije ostvarila implementacijom mera kratkoročne fiskalne konsolidacije. Već treću godinu uzastopce beleži se primarni fiskalni suficit. Javni dug je nakon dostignutog maksimuma od 73 odsto BDP u 2015. godini smanjen na približno 50 odsto. U prethodne dve godine ostvaren je rast na prosečnom nivou od 4+ odsto godišnje. Nivo stranih investicija dostigao je 9 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Međutim, brzo dostizanje prosečnog standarda EU pretpostavlja značajno više stope rasta na nivou od sedam odsto godišnje. Da bi se to ostvarilo neophodno je započeti ambiciozni, ali istovremeno i realni program reformi. Takav tempo rasta bi udvostručio bruto domaći proizvod u periodu od jedne decenije. Po nivou standarda stanovništva, Srbija bi se snažno približila proseku, koji danas postoji u EU.

Pomenuti ambiciozni rast podrazumeva značajno veći udeo investicija u BDP-u i to do nivoa od 26 odsto. Danas je taj udeo oko 22 odsto BDP. Takođe, potrebno je povećati produktivnost, koja je tek trećina evropskog proseka. Neophodne su mere na povećanju izvoza, koji je danas oko 40 odsto BDP-a.

Za razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj preduzetništva važno je obezbediti dostupnost izvora finansiranja, razvojem novih mehanizama i institucija. Posebna pažnja se mora posvetiti obrazovanju i razvoju ljudskog kapitala. Danas gotovo dve trećine kompanija ne mogu da planiraju razvoj upravo zbog nedostatka adekvatne radne snage.

Živimo u vremenu ekonomije zasnovane na znanju te obrazovanje predstavlja ključni faktor dugoročnog razvoja države i društva. Na kraju, dolazimo do „večne teme“ – strukturne reforme i unapređenje kvaliteta poslovnog ambijenta. To podrazumeva, između ostalog, restrukturiranje i delimičnu privatizaciju velikih javnih preduzeća, kako bi se osposobila za novi investicioni ciklus i pogurala razvoj privrede Srbije. Takođe, od naročite važnosti je izgradnja jakih i nezavisnih institucija.

Prema istraživanju Svetske banke, institucionalna ograničenja su ključna prepreka za efikasnije privlačenje velikih „trade mark“ investitora, ali i za viši nivo domaćih privatnih investicija, čiji se udeo u ukupnim investicijama smanjuje.

Vreme velikih promena je šansa za male, nedovoljno razvijene zemlje. Šansa za skokoviti razvoj i hvatanje tehnološkog priključka sa razvijenim svetskim privredama.

Ono što nas treba da raduje je činjenica da rast izvoza sektora IT usluga raste po neverovatnoj stopi od 30 odsto. Takođe, inovativno preduzetništvo ima dinamičan razvoj. Po kvalitetu inovativnih rešenja proizvodi koje kreiraju domaći startapovi su na svetskom nivou.

Inovacioni ekosistem se razvija i upotpunjuje inkubatorima pri obrazovnim ustanovama. Postoji jasno razumevanje da će transformacija koju donosi Industrija 4.0 obuhvatiti sve društvene i političke institucije i svakog pojedinca. Razumevanje da su, kao što je to rekao profesor Švab, nove tehnologije alatke napravljene od ljudi za ljude.

Neophodne su i jasne društvene i političke, nacionalne strategije, koje će Srbiju snažno pogurati ka zoni visokog rasta i time iskoristiti šanse koje su teško stečene u proteklih nekoliko godina.

Autor je predsednik Saveza ekonomista Srbije i Programsko-organizacionog odbora Kopaonik biznis foruma