Vrlo nervozna Srbija

STARE I NOVE AFERE: Nije saopšteno da li je šefu države udovoljeno, to jest, da li su i kako ove afere razjašnjene, što je, izgleda, postalo uobičajeno. Nisu, naime, razjašnjene ni neke prethodne, recimo ona o „izdajniku u Vladi“, a u međuvremenu su stigle nove: dva visoka funkcionera SNS, Cvijan i Antić, napustili su stranku. Prvi uz optužbe o svemoći lidera naprednjaka, drugi s primedbom o „primitivcima“ u redovima sopstvene stranke u kojoj je bio član Predsedništva. Dok je Cvijan, svojevremeno zvezda prelaznog roka iz DS u SNS, ostao na ledu, predsednik je zaštitio svog kontroverznog savetnika, ostavivši ga na tom lepom mestu. Antić se ubrzo pojavio u procesu za rehabilitaciju Draže Mihailovića, kao glavni punomoćnik podnosilaca zahteva, ne objašnjavajući da li po svom nahođenju ili možda u ime nekog od počasnih četničkih vojvoda.

Izbila je afera i u Specijalnom sudu. Dan pre nastavka suđenja Miškoviću smenjen je sudija Vučković, zatim je usledila zbrka oko trinaeste plate u javnim preduzećima, da bi se u sve „umešao“ i Nobel, navodnom nominacijom „briselske trojke“ za nagradu za mir, na šta su replicirali i predsednik i premijer. Njih dvojica su se sukobili i oko eventualnih vanrednih izbora. Opaskom da Srbija može da ima i bolju vladu, šef države, naime, nije odoleo da stane uz svog političkog sina, pa i biološkog, i tako se indirektno izjasnio za vanredne republičke izbore. Premijer nije ostao nem pa odgovorio da Predsednik ne treba da se meša u rad vlade, da ocenjuje rad pojedinih ministara i utiče na izbore.

ZADUŽENOST: Nervozna je Srbija – mržnja i osveta – kako je sadašnju političku scenu definisao profesor Ratko Božović. Stranke su u stalnom ratu – „bacaju se, što bi narod rekao, kamenjem jedna na drugu“. Prestonica je za ovu tvrdnju možda najbolji primer. Pošto su za svega nedelju dana čarobnjaci, ne saopštavajući kako, „spasli“ metropolu od bankrota, Mali i Čović su utvrdili da je dug Beograda, računajući i javna preduzeća, blizu milijardu evra. Smenjeni gradonačelnik Đilas, pozivajući se na Ministarstvo finansija, tvrdi da to nije tako… A istina bi mogla da se utvrdi jednostavno: da ministar Krstić saopšti narodu (nestranačku) istinu. Uz to, kolika bi bila zaduženost Srbije ukoliko bi se preslikao isti metod. Zvanični podatak glasi: Zaduženost države u ovom trenutku je 19,5 milijardi evra, plus već nagoveštenih 1,6 milijardi evra u 2014. Recimo da su DS i SPS zadužili Beograd i za celu milijardu evra, to bi po glavi stanovnika bilo višestruko manje nego što duguje naprednjačka, a malo i socijalistička, republika.

U prestoničkom prepucavanju najviše čudi omalovažavanje ili iskrivljavanje svega što je u nekoliko prethodnih godina u Beogradu urađeno. Najdalje je u tome otišao sadašnji „broj jedan“ Beograda, Siniša Mali, opaskom o Potemikovim selima, uvrstivši u njih i Most na Adi. Lično sam, u više navrata, prešao taj „Potemkinov“ most. Mogao je to da učini i Mali, a mogao je i da pita šta znače ta Potemkinova sela (opsena, kulise iza kojih ničeg nema) – bar bi izbegao blamažu. Ali, njega i njegove za to baš i nije briga.

Opsena i zakulisnih radnji biće i narednih nedelja, posebno uoči odsudne beogradske bitke koja će imati odraz i na već izvesne vanredne republičke izbore. Mislim da je to i glavna dilema naprednjaka – zakazati i parlamentarne izbore na dan izbora u Beogradu, ili još jednom proveriti rejting u Beogradu. Da li će biti vanrednih izbora, odlučiće isključivo stranački lideri. Kako god, pokazaće se da li su naprednjaci iskoristili SPS i Dačića za jednokratnu upotrebu. LDP i SPO su se na neki način kandidovali da ih zamene, a Ljajić je već stekao stanarsko pravo.

ĐILAS SAM NA CRTI: Demokrate se suviše bave unutarstranačkim odnosima. Vrh im je desetkovan (Petrović, Šutanovac, Jeremić, Šapić – sada i Đelić), što je ključna Đilasova greška. Da nema parlamentarne debate, gotovo da se ne bi ni osetilo njihovo prisustvo na političkoj sceni. Predsednik stranke kao da je sam ostao „na crti“, a beogradski odbor DS kao da ne postoji. To su možda najbolje pokazali lokalni izbori u Zemunu i na Voždovcu. Pristalice DS su bojkotovale izbore, pa je SNS sa 35 odsto odazvanih, odnosno 25 odsto dobijenih glasova odneo ubedljivu pobedu. Demokrate bi morale da konkretnim programom probude svoje birače, ako ne žele da budu bliže cenzusu nego svom poslednjem zvaničnom izbornom rejtingu.

Rejting je inače postao osnovna preokupacija političara i stranaka, dok su rejting države i standard građana u drugom planu. Kao, živeće se bolje 2014, a već na startu poskupeli su hrana, komunalije, računari, cigarete, a najavljeni su i veći porezi na imovinu. Uz to, srpsko zdravstvo je ocenjeno kao najgore u Evropi, pravosuđe je suočeno sa 3,3 miliona nerešenih predmeta. A (vice)premijer je pritvorenim narko-dilerima, umesto ćelija u Požarevcu, Zabeli ili Mitrovici, obećao smeštaj u paklu. Čini se da je precenio svoju moć jer se „od iskona“ zna u čijoj je nadležnosti pakao. Pitanje je ko će nakon svega platiti visoku cenu protivzakonitih pritvora. Da ne bude zabune – borbu protiv korupcije i droge treba nastaviti, ali uz efikasniji i samostalniji rad i odgovornost institucija.

Autor je bivši glavni urednik Tanjuga