Vrtići: Ulaganje u privatni umesto javnog sektora

Kolumna članova Inicijative Ne da(vi)mo Beograd

Ostavite komentar


  1. Nije mi do kraja jasna poenta ovog teksta. Govorimo o subvenciji dece a ne vrtica. Prava dece koja idu u privatnom treba da budu ista kao i za decu koja idu u drzavnom. Prema tome ne postoji nijedan razlog zasto bi neko subvencionisao samo decu koja idu u drzavnom tako sto grad pokriva deo trosokva. Privatni vrtici resavaju jedan problem naseg drustva. I oni aposolutno nisu konkurencija drzavnim. Ako gledamo finansijsku stranu, grad treba da ulozi u izgradnju vrtica , opremanje i odrzavanje kao i za plate radnika i dobija jos subvencije za dete koje tamo ide dok su privatni vrtici ti koji su preuzeli rizik i ulozili svoja sredstva za izgradnju , opremanje i obezbedjivanja sredstva za plate radnika. Tako da ne vidim razlog zasto ne bi grad finansirao decu koja idu u privatne vrtice. Cak to i motivise ljude da ulazu u nove privatne ustanove kao sto se i desava a to sve dovodi do povecanja standarda i kvaliteta. Radnici ce biti zaposljeni u oba slucaja. Jedino ostaje na drzavi da aktivno vrsi kontrolu kvaliteta usluga koja se isporucuje. Mislim da je to „win-win“ situacija za sve.

    1. Poenta je veoma jednostavna: kao i kod domova za stare npr. ili zdravstva. Ako ne uložiš u kvalitetniji i dostupniju javnu uslugu (čitaj: više kvalitetnijih državnih vrtića i domova za stare) uništićeš preopterećene postojeće, a samo ćeš finansirati privatni sektor – što se smatra netržišnom utakmicom (slično kao i sa sadašnjom politikom dovlačenja investitora subvencijama). Pravo pitanje je u kom ludilu se taj krpež nađe kada subvencije isteknu.

      1. Postovani Vojine. Nekako bih i razumeo sve ovo kada bi ste razdvojili dve totalno razlicite stvari, “ sufinansiranje dece“ od „sufinansiranje vrtica“. U drzavi se deca sufinansiraju a ne vrtici. Uporno menjate teze. Objasnite mi molim Vas a radi se o pravu deteta , zasto bi dete koje ostvaruje pravo na vrtic imalo pravo na subvenciju jedino ako ide u drzavnom a to isto dete koje ide u privatnom ne bi trebalo da ima pravo subvenciju tj njihovi roditelji. Dali vam tu nesto deluje nelogicno i nepravedno? Pricamo o istoj deci. Znaci sticanjem prava na subvenciju roditelj bira u kom ce vrticu to pravo ostvariti. I pretpostavljamo da ce najverovatnije uzeti u obzir kvalitet vrtica. Samim tim privatni vrtici koji su kvalitetni ce biti popunjeni a samim tim i motivisani da uloze u jos vece kapacitete sto na kraju dovodi do resavanje naseg osnovnog drustvanog problema sto je i glavni cilj. Posledicno povecace se kvalitet i standard. Uz ogradu da drzava treba da odradi svoj posao i vrsi aktivnu kontrolu. Dali je privatni ili drzavni totalno je nebitno, radnici ce biti i u jedno i u drugom.. Ili bi smo trebali tom logikom zatvoriti sve privatne klinike , privatne hotele, odmaralista, privatne sportske klubove i slicno.. Hvala na razumevanju.

  2. To što se daju subvencije za decu koja idu u privatni vrtić, ne znači da ne treba da se radi i više od navedenog na kapacitetima i unapređenju uslova u državnim vrtićima. Kada bi posmatrali u teoriji, uz jednaku subvenciju za svako dete, državni vrtići bi bili u prednosti i mogli bi da pruže mnogo bolju uslugu za isti novac od privatnih, pošto nemaju potrebu da ostvaruju profit. Ako se za veće investicije u državnim vrtićima odvajaju posebna sredstva iz budžeta, onda ni to ne mora da bude ukalkulisano. Da ne kažem da postoje i donacije koje nisu zanemarljive. Razumem ja priču o forsiranju privatnog kapitala, ali subvencije za boravak dece i investicije i poboljšanje uslova u državnim vrtićima treba gledati odvojeno. Da postoje dovoljni kapaciteti, te subvencije bi svakako bile date. Pošto se nije dovoljno investiralo u prošlosti, ovo nije loše rešenje. U suprotnom bi se ogrešio o decu koja ne mogu biti primljena. Po meni treba pogledati realno trenutne kapacitete državnih vrtića, upisati još manje dece i početi graditi imidž. Paralelno dizati kapacitete, ali ne na uštrb kvaliteta, a sve dok postoji i jedno dete koje ne može da se upiše u državni vrtić pošto nema dovoljno mesta, subvencionisati boravak u privatnim.

Ostavite komentar


Lični stavovi

Ne može, i nikad nije mogla, mačka da čuva slaninu: Fatić odgovara Baucalu 7

Ne može, i nikad nije mogla, mačka da čuva slaninu: Fatić odgovara Baucalu

Mađarski pravni teoretičar Andraš Šajo je, govoreći o tranziciji u ovom našem regionu, napisao da tranzicione promene podrazumevaju postojanje onoga što je nazvao “unutrašnjim konsenzusom” za promene, kojim se onda, na društvenom nivou, istupa iz proceduralnosti i institucionalnosti koja omeđuje postojeći poredak (poredak u najširem smislu, uključujući društvene prakse i poredak vrednosti).

Naslovna strana

Naslovna strana za 23. i 24. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Jelisaveta Seka Sablić, glumica

Čitam Danas jer se ne bavi tabloidnim lažima.