Vučić "ante portas"

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Nisu samo Alpi pred Srbijom, oni dođu u završnici, pre toga se mora preći puno brežuljaka, od kojih je najteži i najneizvesniji upravo pomenuti – onaj na koti 35. I, kad se već uporedio sa Hanibalom, Vučić je u istom duhu već sada, tokom slavlja u Kinoteci, čitav pohod označio kao istorijski. Gostima je ispričao svoj nedosanjani san na koji je „Srbija čekala 200 godina“. Označio je to kao „najrevolucionarniji dan u srpskoj istoriji – više ne moramo da sanjamo snove o Evropskoj uniji“. I dalje: neko je morao da završi ono što punih pedeset godina nismo mogli da završimo u našoj Srbiji. U istom slavoljubivom stilu je i njegova poruka putem stranačke SNS revije da je „sadašnji ugled Srbije najveći u njenoj istoriji“.

Nažalost, Vučića treba podsetiti da je Jugoslavija, u čijem sastavu je bila i Srbija, još pre četiri decenije bila mnogo bliža „tadašnjoj EU“, kada se zvala EEZ, nego što će Srbija biti i za deset godina, a onda, iako mala zemlja, decenijama je uživala ogroman prestiž i poštovanje, ne samo u Evropi nego i u svetu. Dovoljno je spomenuti Tita i nesvrstane.

Premijer se puno zaneo istorijskim uspesima, pa nije puno pričao o famoznom poglavlju 35, koji se odnosi na Kosovo i za koje se zna odavno da je to ključna prepreka na putu ka EU. Predstoji težak period, konstatovano je na mnogim stranama, a i sam predsednik Nikolić je upozorio da će se „koplja lomiti“ oko Kosova. Za razliku od naših pregovarača koji normalizaciju odnosa svode na Beograd i Prištinu, EU to, kako je nedavno upravo u Beogradu, komesar Han izričito rekao, tretira kao „normalizaciju odnosa između dve države – Srbije i Kosova“. Američki ambasador u Srbiji Kirbi je otišao i korak dalje: normalizacija odnosa uključuje I članstvo Kosova u UN. Treba podsetiti i na to da je Beograd i sa severnom srpskom pokrajinom u lošim odnosima, da dijaloga nema, kao i da se sve aktivnosti, od svečanosti do investicija, obavljaju uz patronat novosadske filijale SNS.

Vučić se, kada je u pitanju istorija, zaleti i u drugim oblastima. Tako je i u parlamentu godišnji budžet smestio u istorijski kontekst konstatujući da je prvi put nakon četiri decenije Srbija bez budžetskog rebalansa. (Pomešao je i bivšu Jugoslaviju i samostalnu Srbiju). Istovremeno, budžet za 2016. usvojen je u pravom „demokratskom“ (ili bolje rečeno totalitarnom) maniru – odbačeno je svih 400 amandmana koje je podnela opozicija (ili, kako je to skupštinski predvodnik SNS-a Babić nazvao – mangupa iz DS-a). Tako je odlučila njegova parlamentarna većina. Premijer je u međuvremenu poslao poruku da Srbija u ekonomskom pogledu neće biti na začelju Evrope, takođe prvi put u novijoj srpskoj istoriji. Gr ađani će, međutim, biti daleko ispod crte.

Dok se budžet, uz asistenciju MMF-a, puni stalnim povećanjem nameta (penzije, porezi, akcize, struja, benzin, pa ponovo u predstojećem maju struja , taksa n RTV…) standard je sve udaljeniji od evropskog, a i mnogih zemalja u susedstvu. (To siromaštvo simbolično ilustruje i činjenica da su samoposluge cene pojedinih artikala, kao što su meso i mesne prerađevine, umesto uz kilogramima izražene u gramima. Prvi put u novijoj istoriji). Taj trend prate ii sve učestaliji i masovniji protesti u zemlji: sindikati policije, prosvete, zdravstva, penzionera, propalih firmi… Ne bi bilo dobro da Srbija na lestvicama kojoj se meri standard uđe u istoriju. Dok su penzionerima revnosno umanjenje penzije, svako treće javno preduzeće, kako je upravo saopštio državni revizor nije smanjilo zarade. Javne nabavke takođe su pod lupom revizora – podneto je 12 krivičnih prijava.

U međuvremenu, za Srbiju će od posebne važnosti biti poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava. Tu je ova zemlja, po mnogim ocenama, i najrovitija. Umesto vladavine prava sve više dolazi do izražaja borba za stranačku prevlast. Ugroženo je pravosuđe, parlamentarni i izborni sistem, mediji… Rijaliti programi su se preneli i u informativne emisije i u parlament (možda će i prenosi iz parlamenta morati da se emituju u kasnim noćnim satima). Najdrastičniji rijaliti izveden je povodom navodnih pretnji državnim udarom i rušenjem premijera. („Vučiću, molim te, ne idi u Kinu!“ A premijer se iz Kine vratio sav ozaren i sa potencijalnim investicijama. Demantovao je, kao i predsednik Republike, opasnost od državnog udara, ali je pohvalio „uzbunjivače“.)

Vučić nam je, sada, ne samo pred vratima, već i neprestano pred očima – kad bi to bilo samo na TV ekranima. Naravno da je, sa Srbijom, i pred vratima EU, ne od juče. A da li će zajedno i dočekati da se vrata otvore – 2019, 2025… – i nastupi čas konačnog prelaska Alpa? Pa, videćemo.

*Autor je novinar