Vučić, banalni i bahati „ura-patriota“: Lični stav Dragomira Anđelkovića

I posle totalnog kosovskog debakla, pred nama je onaj „Aca Srbin“ koga odranije znamo, beskrupulozan, i do kraja lažljiv. Na stranu sada i „monarhistički“ aspekt njegovog obraćanja, jer Srbija ima predsednika republike a ne vladajuću dinastiju, što bi moglo da se zaključi iz onog: „Mi Vučići.“

Neokupirani severni deo Kosova, gde je sada težište krize, Vučić je fazno predao Prištini (uprkos onome što tvrdi, „prodao“ njenim zapadnim zaštitnicima) od 2013. do ove 2023. „Film“ koji smo gledali, imao je sledeće segmente: Ukidanje niza srpskih institucija, uključujući i one koje su branile taj deo naše teritorije; povlačenje Srba iz potom instaliranih kosovskih institucija, kako bi kontrolu nad severom Kosova direktno preuzeli Albanci; konačno, do krvi neuspešan banjski pokušaj da se izvadi iz nezgodne situacije u koju je upao.

Pri tome nije imao u vidu katastrofalni položaj u koji je doveo Srbe na Kosovu, već to što ga je Kurti lično nadigrao i ponizio. Nije mu dao da izvuče makar lažni kompromis, kojim bi pred srpskom javnošću prikrio totalnu kosovsku kapitulaciju.

Vučić je, uz sve ono što je učino kako bi se u korist Prištine promenio odnos snaga na terenu, početkom ove godine, makar u svoje ime, nedvosmisleno prihvatio francusko-nemački plan za faktičko (pre svega bitno) priznanje Kosova. Ali da bi ga realizovao, treba mu, kako se to god nas kaže deci, „šarena laža“ za narod. Nju vidi u Zajednici srpskih opština. Ona je predviđena kao autonomija Srba unutar statusno neutralnog Kosova, a sada se pretvara u našu samoupravu u okvirima tzv. kosovske „države“. No, ni to Vučiću nije bitno. Važan mu je samo tajming, tj. da ZSO bude obrazovana pre okončanja faktičkog priznanja Kosova. To bi mu dalo, bar tako misli, zadovoljavajući manevarski prostor za laganje nemalog dela građana, da pošto de jure nije priznao Kosovo, to što je prihvatio da se odnosi prema njemu kao da je država, ništa ne znači. A lakoverni će mu poverovati i nastaviti da uzvikuju: „Kad’ se vojska na Kosovo vrati.“

Kurti nije pristao na takav redosled poteza. U uslovima kada dobijaju gotovo sve na tanjiru, nijanse u vezi sa trenutkom kada će biti formirana ZSO i njenim svakako skromnim sadržajem, za Albance nemaju suštinski nacionalni značaj, ali imaju veliki (dnevno)politički smisao. To pitanje je postalo važna tačka prepucavanja albanskih partija i lidera na Kosovu, a Kurti ne želi da išta umanji pobedu koju očekuje da će postići, čime će, veruje, sebe „upisati“ u istoriju (kako je Albanci vide) odmah uz Skenderbega. Zato je tvrd do kraja u nadmetanju sa svojim srpskim rivalom, a pogoduje mu to što ima običnog foliranta protiv sebe. Kurti nam je neprijatelj, ali je nesumnjivo odlučan i vešt (geo)politički igrač. Vučić jedino zna da laže i maže lakoverne građane Srbije. Kad vidi da ulazi u rizičnu zonu po sebe, za razliku od tzv. premijera Kosova koji nastavlja da ide napred, kukavički beži.

Predsednik nam je pre neki dan poručio: „Srpski brod sigurno plovi. Sačuvaćemo mir.“ To je rekao u jeku onoga što je nedavno nazvao „albanskim terorom“ nad Srbima na severu Kosova. Posle čega je dodao: „Ako se teror nastavi, Srbi će napustiti sever Kosova.“ A samo malo ranije, tek koji mesec pre dešavanja oko Banjske, po stoti put je ponovio: „Zaštitićemo Srbe na Kosovu, neće biti nove ,Oluje’.“ To je Vučić – ni na trenutak ne smemo da zaboravimo – banalni i bahati „ura-patriota“. Kada stvari nisu ozbiljne i opasne, onda se junači, kada vidi da je „vrag odneo šalu“, manji je od makovog zrna i spreman na etničko „samočišćenje“. Uvija se kao crv pred jačim i žrtvuje sve i svakoga koga drži u šaci, dok uporedo izvodi predstave za svoje zbunjene birače, tokom kojih se junači. Dovoljno je bilo pogledati, istog dana emitovane, njegov intervju CNN-u i Marićevu „Ćirilicu“. U prvom slučaju igrao je ulogu umiljate mace, u drugom opakog tigra. Pa ako prođe, prođe, a kod mnogih se nažalost to desi!

Tako smo stigli u vezi sa Kosovom, tu gde smo. A na dnu smo, zbog onoga što je samoživo i glupo uradio Vučić. I pored toga, on ponovo, verovali ili ne, pokušava da kosovsku priču iskoristi kao svoj predizborni adut. U nastavku pomenutog snimka koji se zasada vrti na internetu, u kome ponavlja svoj lažni „kosovski zavet“ da će požrtvovano braniti našu južnu pokrajinu, kaže: „Ma koliko se trudili, ma koliko isti bili ovi sleva i ovi zdesna, ne postoji ta pretnja kojom ćete da me usmerite drugačije. Zatvor, ubistvo, pa šta? Sitnice. Da ne brinu ljudi, sačuvaćemo mi mir, neće biti nikakvih sankcija za ljude, živeće još mnogo bolje.“

On, koji je gurnuo u pogibiju i zatvore Srbe na Kosovu dok je udobno sedeo u nekom TV studiju, do bolesnih razmera iskrivljeno, tuđe patnje pozerski projektuje na sebe, i poručuje da se radi o „sitnicama“. Pa za njega i jesu jer je ravnodušan u vezi sa istinskim stradanjem našeg naroda, a njemu ne preti nikakva opasnost. Srbi na Kosovu kao i generalno građani ostatka Srbije, za njega su puke monete za političko potkusurivanje. Da tako i dalje ne bi bilo, opozicija ne sme da beži od kosovske teme. Bez obzira da li će se nekome iz inostranstva zameriti ili ne, mora da insistira – stilizovano u skladu sa svojim opredeljenjima – na tome kakva je zla Vučić počinio našem narodu i državi.

On polazi od toga da će zbog straha od Brisela i Vašingtona, tzv. prozapadna opozicija izbegavati to pitanje, dok tzv. patriotsku opoziciju uglavnom kontroliše, pa će udarati samo tamo gde joj je dozvolio. Napadaće Zapad i Kurtija, a ne njega! Ako sve to Vučiću prođe, imaće odskočnu dasku za veliku pobedu. Otuda, važno je da mu prava opozicija (a to je i test da li je u vrednosnom pogledu uistinu to), na konstruktivan i odmeren način, sa konkretnim dokazima sunovrata njegove kosovske politike i predlozima kako da se zaštiti naš narod i preostale pozicije na Kosovu i Metohiji, izađe na crtu. Kada drsko nastupa sa kosovskom pričom, blefira, jer misli da neće dobiti adekvatan odgovor! Ali ako ga na promišljen a odlučan način dobije, suočiće se za ozbiljnim problemom!

Autor je istoričar i politički analitičar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.