Vučić crpi moć iz medijskog monopola: Povodom gostovanja predsednika na Javnom servisu kad je kritikovao RTS

Nekoliko sati kasnije Vučić je u Dnevniku optužio RTS da sprovodi hajke i obmanjuje javnost, da pritiska tužilaštvo više od opozicije i da je gora od sestrinskih televizija N1 i Nove S, čijeg je vlasnika nazvao „belosvetkim kriminalcem“.

„Te grupe za pritisak žele da stvore utisak da je u Srbiji vanredno stanje, jer 180 ljudi valjda vrše pritisak i kontrolišu celu zemlju. To su notorne gluposti,“ rekao je Vučić i naveo primer izveštavanja iz Dnevnika RTS 1, u kome su u prva dva minuta prikazani prilozi sa četiri skupa, ispred Fakulteta političkih nauka, Filozofskog fakulteta, Savskog mosta i Novog Sada.

Govoreći o protestima zbog rušenja Savskog mosta i gradnje mostova u Novom Sadu, optužio je RTS da daje prostor ludacima. „Ludaci uvek imaju prostor da se pokažu, kada vi tih 30 ljudi prikazujete svakog dana. To je njima hrana, to je njima život. I ništa više od toga.“ Takođe, optužio je RTS da je u izveštavanju o događajima u Novom Sadu obmanuo javnost jer „siladžije i nasilnike“ nisu tako prikazali: „Nije došlo ni do kakvog guranja, kao što ste i večeras obmanuli javnost. Nema tamo guranja. Policija stoji negde. I nikoga ne dira, nikoga ne napada. I čuva da neki ljudi mogu slobodno da rade svoj posao.

I ništa više od toga policija i državni organi ne rade. A onda neko dođe i počinje da udara i gura policajce“. Dodao je da je očajan zbog odluke Vlade Srbije da povuče Zakon o visokom obrazovanju, i da je Miloš Vučević, predsednik Vlade RS, razgovarao „sa dekanima i drugim ucenjivačima“, koji su imali najveću podršku od RTS-a. Profesore koji hoće da štrajkuju optužio je da to rade zato što „hoće da muljaju“, a da to traže „ona luda Biljana Stojković i Danica Popović, dokazani lopov, dokazani plagijator pravosnažnom odlukom njenog fakulteta… A ja ću da vidim da li ću lično da podnesem taj predlog zakona Skupštini Srbije, pa da vidimo ko će da ima većinu“.

Ovo nije prvo nezadovoljstvo Aleksandra Vučića sa načinom na koji ovaj javni medijski servis informiše javnost. Vučić je 30. maja 2024. godine otkazao gostovanje u Dnevniku RTS-a zato što je Savo Manojlović, kandidat za gradonačelnika Beograda sa liste „Kreni-Promeni“, u dva dana dva puta bio gost ove televizije pred izbore 2. juna ove godine, kao i da su u predizbornom duelu na javnom servisu gostovala tri predstavnika opozicije naspram jednog predstavnika SNS-a. Iako je tada poručio da umesto njega pozovu Sava Manojlovića, kandidata pokreta Kreni-Promeni za gradonačelnika Beograda, Vučić je nakon dva dana po izborima gostovao na ovoj televiziji, ali nije propustio da naglašeno pokaže ljutnju, prekidajući novinarku.

„Izvinjavam se gledaocima što sam došao u RTS, posebno posle ovoga što ste i večeras priredili, ali ću na profesionalan način obaviti svoj posao i ubuduće ću se na drugi način obraćati građanima Srbije“, rekao je Vučić, podstaknut prilogom o izborima koji je u drugom Dnevniku pušten pre njegovog gostovanja.

Inače, tokom četvoromesečnog monitoringa izveštavanja o Aleksandru Vučiću, predsedniku RS, u Dnevniku 2 RTS-a, od 1. decembra 2022. do 30. marta 2023. godine, koje Biro za društvena istraživanja (BIRODI) objavio 8. maja 2023. godine, utvrđeno je da je navedeni akter predstavljen sa 77,9 odsto pozitivnog, 22,1 odsto neutralnog vremena, odnosno nijedne sekunde negativnog/kritičnog vremena.

Prema istraživanjima koje je BIRODI objavio 25. oktobra 2023. godine, Vučić je prethodnih 10 i po meseci u Dnevniku 2 Prvog programa RTS-a, bio više od 14 puta zastupljeniji od čitave opozicije, a u periodu od 1. decembra 2022. do 15. oktobra 2023. godine 10 sati 32 minuta i jednu sekundu, što je u proseku 25 odsto vremena svih posmatranih aktera. To je 14 puta više od predstavnika opozicije koji su u istom vremenu bili prisutni 44 minuta i 15 sekundi, navedeno je u saopštenju ovog biroa. NJemu je pripalo gotovo dve trećine od ukupnog vremena posvećenog političkim akterima u centralnim vestima na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.

Prema medijskom monitoringu Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), za period od 1. juna 2022. do 31. maja 2023. godine, Aleksandar Vučić imao je 300 direktnih obraćanja putem televizija sa nacionalnom frekvencijom tokom prethodnih 365 dana, u jeku protesta „Srbija protiv nasilja“, u kojima je hiljade demonstranta tražilo smenu čelnih ljudi Radio-televizije Srbije, kao i oduzimanje nacionalne frekvencije dvema privatnim provladinim komercijalnim televizijama.

U julu ove godine BIRODI je saopštio da je nakon jednoipogodišnjeg monitoringa Dnevnika 2 RTS-a, od 1. decembra 2022. do 31. maja 2024. godine, predsednik države u centralnoj informativnoj emisiji javnog servisa pozitivno predstavljen 87,9 odsto vremena, 11,4 neutralno, a kritike je bilo u tek 0,7 odsto vremena. Pritom je predsedniku Dnevnik 2 posvetio oko 17 odsto ukupnog vremena.

„Navedeni rezultati govore da uređivačka politika Dnevnika 2 RTS-a prati strukturu političke moći u Srbiji na način da oni akteri koji imaju višu poziciju na lestvici političke moći, dobijaju više pozitivnog vremena, odnosno prostora za promociju i propagandu“, navedeno je u saopštenju BIRODI, uz ocenu da se ovakvom uređivačkom politikom Dnevnika 2 urušava pravo građana-pretplatnika na istinito, potpuno i pravovremeno informisanje, koje je pretpostavka za ostvarivanje drugih prava građana Srbije.

Vučić je i u medijskom prostoru u toku predizborne kampanje za predsedničke izbore 2017. godine, prema rezultatima monitoringa Novosadske novinarske škole, dobio za svoju predizbornu promociju najviše sekundi na oba javna servisa Srbije. Podaci o dužini izjava predsedničkih kandidata u Dnevniku 2 Radio-televizije Srbije, sakupljeni od 9. do 20. marta 2017. godine, pokazali su da je Vučić u toj emisiji govorio 1.438 sekundi, dok je sledeći rangirani bio Saša Radulović sa 198 sekundi.

Vučić je nezadovoljan izveštavanjem RTS-a, koje je još daleko od objektivnog, pravovremenog i istinitog informisanja javnosti, kako nalažu svi medijski zakoni i Kodeks novinara Srbije, jer zna da je snaga medija ne samo u onome što objavljuje, već je još više u onome što ne objavljuje. Kao što je to bilo u Vestima RTS 1, 3. februara 2019. godine, u šest časova ujutru, u kojima je javnost upoznata šta se prethodnog dana dešavalo na protestima opozicije u Venecueli i „žutih prsluka“ u Francuskoj, ali ne i šta se samo pre oko 10 časova događalo u Beogradu, na protestima građana pod nazivom „Jedan od pet miliona“. Ne samo da nije emitovan prilog sa ovog skupa, koji je već nedeljama zaokupljao pažnju javnosti, već nijednom rečju nije naznačeno da je on održan, što je Danas objavio u mom autorskom tekstu pod naslovom „Senka nad Žutim Bujketom“.

Vučić bi i ovo malo faktografskih priloga na RTS-u, sa događanja u kojima su akteri oni koji ne dele njegovu politiku, da zameni svojim „analitičkim viđenjima“ koja treba narodu da „razjasne“ svu pozadinu tih dešavanja, kao što je to uradio 20. oktobra 2018. godine, na konferenciji za medije u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma, kada je izjavio da njemu niko iz medija neće određivati šta da misli, niti će ga sprečiti da ukazuje na spregu (novinara) sa političarima. Da određene medije vidi kao posebnu grupu za pritisak pod direktnim stranim uticajem Vučić je novinarima ponovio i u Tutinu, 10. oktobra 2022. godine, na otvaranju rekonstruisanog puta do Novog Pazara, rekavši da ne treba da imaju sumnje da te grupe za pritisak rade protiv svoje zemlje, ali da njemu ne pada na pamet da se sekira zbog nečega što izgovaraju političari i analitičari „koji nikad o državni nisu brinuli, već samo o zadnjem delu svojih leđa“.

Inače, prema istraživanju IPSOS-a, koja je analizirala medijsku scenu Srbije u 2024. godini, a predstavio Predrag Kurčubić, generalni direktor ove agencije, ekskluzivno u Jutarnjem programu RTS 1, 22. novembra ove godine, televizija je na osnovu ankete, u kojoj su građani pitani preko kojih medija dobijaju informacije koje su važne u širem smislu, još uvek glavni izvor informacija, odnosno na prvom mestu: 42 odsto je reklo da je to televizija, pa slede podkast kao jedan od izvora informisanja, koje je naznačilo 14 odsto populacije, dok je samo dva odsto reklo i da im je on glavni izvor informisanja. Većina ljudi se najčešće i najbrže informiše na društvenim mrežama, ali da najviše veruju tradicionalnim medijima, pre svega televiziji.
Kada se to zna, onda i nije čudo što Vučić 2022. godine kao kandidat za novi mandat predsednika snimio spot u kojem izlazi iz frižidera, kao i da je svoju izbornu kampanju završio na televiziji Pink izlaskom iz frižidera čime je, kako ocenjuje BIRODI, pokazao svoju medijsku dominaciju, koja je neretko bila posledica aktivnosti koje nisu u skladu sa ustavnom i zakonskim ovlašćenjima predsednika.

Drugim rečima, onaj ko ima kontrolu, moć nad medijima, nad informacijama, taj ima moć na donošenje političkih odluka.

Autor je diplomirani politikolog-novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.