Vučić, ekonomija, korona i školstvo

Vakcinacija kao najbolja preventiva i svetlo na kraju tunela, zastala je, a nema ni napora da se to popravi i postigne veća otpornost prema zarazi i bolovanju.

I antivakceraši su glasači, pa se i njima u suret izborima strankama valja udvarati.

Očito se sve manje poštuju i ostale dokazano korisne mere, izbegavanja velikih skupova, korišćenje maski i poštovanje fizičkog odstojanja.

A i otpornost onih koji su se podavno vakcinisali opada. Ali uprkos svemu tome Vučić reče da nam je važnija ekonomija i da ne treba pojačavati mere predostrožnosti, pa tako i mora biti.

I krizni štab to posluša.

A znamo da nam je ekonomija pretrpela veliku štetu upravo zbog zaražavanja.

To se i ne može preokrenuti.

Najvažniji uslov za popravljanje ekonomije ostaje postizanje što manje obolevanja od korone.

Tada su manji troškovi lečenja od korone, veće mogućnosti očuvanja zdravlja uopšte i manje je odsutnih koji rade na ubrzanju privrednog rasta.

Krizni štab bi morao to znati, ali preferiraju slušati Vučića. Pa je izostalo i razmatranje pojačanja preventivnih mera.

Čak nije bilo ni ideja za podsticanje dalje vakcinacije. Za izbore su isti glasovi i vakcinisanih i ne vakcinisanih.

Nastaviće se jednako novčano helikoptersko darivanje svim građanima.

Ništa od pogodnosti za vakcinisane.

A niko da se seti da opada i poverenje u izbore i stranke.

Nisu bojkotovale prethodne izbore samo stranke nego i birači gube volju da glasaju.

Pa bi Vučić mogao da razume da je bolje od helikopterskog novca svima koji zaista glasaju podeliti vaučere na po 50 evra.

Bilo bi to u korist demokratizacije.

Ali možda bi to pokvarilo da vlast dobije apsolutnu većinu glasova, što joj je najvažnije.

Helikoptersko „poklanjanje“ istog iznosa svim građanima, iako novca koji je od njih uzet, populistički je uspešnije.

Ustavno je pravo svih građana da biraju i budu birani.

Ali nijedan građanin stvarno ne bira nijednog građanina.

Opredeljuje se on samo za stranku koja onda umesto njega i bez njegovog učešća bira one koje vlasnik stranke hoće.

Nažalost manje je važna demokratičnost izbora, važnije je koliko stranaka nabroji glasova za sebe.

Sve su ređi i jasni programi stranaka, važnija je uspešna prodaja obećanja, bilo da se mogu ostvariti ili ne. I Krizni štab je biran pa mu je jasna tehnologija biranja i ostajanja izabran.

Posle dugog čekanja Krizni štab je konačno jedino odlučio, kako je i najavio Vučić, da pooštravanja mera nema. Odlučio je kasno i u zadnjem momentu da školstvo počne da radi, kao da korona i ne jača.

I to da radi normalno kao što je bilo i pre korone. A onda će se, kad zaražavanje previše nabuja, prelaziti se selektivno u svakoj učionici na restrikcije, sve do vraćanja na „online“, koji je u prošloj godini osakatio školstvo.

Bojim se da će i ova školska godina biti loša.

Srećno je što korona manje pogađa mlađe. Ali su oni podložni zarazi od starijih ukućana i osoblja koje radi u školstvu.

Biće dobro ako antivakcinaški nastavnici ne predaju i to.

A bilo bi dobro u prvim časovima učiti mlade o naučnim dostignućima vakcinisanja.

Razočaranje je što Krizni štab nije ni raspravljao o obaveznoj vakcinaciji bar predavača. Zašto nije razmotrio i uvođenje pasoša prebolelim i vakcinisanim, što već koriste neke zemlje?

Zašto se ne čuje i Ustavni sud kako neke vakcinacije mogu a neke ne mogu biti obavezne.

Zašto vakcinisani nemaju nikakve pogodnosti iako su doprineli opštoj koristi u odnosu na nevakcinisane koji time pričinjavaju štetu? Bez dobrog obrazovanja i zdravlje se ne može utemeljiti ni uspešna i održiva ekonomija.

Autor je redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije