Vučić – Haradinaj 1:1 (0:0)

A Vučić mu iz Beograda odgovara: „Uh, ala si me uplašio, umro sam od straha.“

Manimo se međutim uličarskog žargona. Postavlja se ozbiljno pitanje, zašto srpski predsednički premijer ili premijerski predsednik, a u svakom slučaju diktator, uopšte komunicira sa čovekom koji u zvaničnoj vlasti nezvanične države Kosovo nema nikakvu funkciju?

I otkud odjednom tolika frka oko Haradinaja da se zbog njega dovode u pitanje diplomatski odnosi sa državom Francuskom, zato što Sud iz Kalmara nije doneo odluku da ga isporuči Srbiji nego ga je pustio na slobodu? Pa nije Haradinaj te zločine koji mu se pripisuju počinio prošle ni pre dve, već pre više od 20 godina. I zašto naš diktator ako mu je toliko stalo da se Haradinaju sudi u Srbiji, nije pre dve godine prekinuo razgovore u Briselu, o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, dok mu Tači, odnosno Kosovo ne isporuči Haradinaja.

Umesto toga on je potpisao sporazum sa Tačijem, a sada čini sve da se taj sporazum ne realizuje pa zbog Haradinaja optužuje francusku državu kao da francuska izvršna vlast naređuje svojim sudovima kako da postupe, kao što to radi diktator sa srpskim. I u sukobu sa Francuskom koristi uličarski rečnik kad kaže: „Ne dam nikome da gazi Srbiju.“ Ne znam zašto bi puštanje Haradinaja bilo gaženje Srbije, ali znam da je diktator mogao da doda: „Gaženje je isključivo moje pravo, jer Srbija to sam ja.“

Biće ipak da se nešto drugo „iza brda valja“. Iza tolike i nagle hajke na Haradinaja kao i fingiranim napadima na Vučića iz Prištine krije se po svemu sudeći neki dil na relaciji takozvanih država Srbije i Kosova. U svakom slučaju napadajući Francusku zbog Haradinaja, diktator ne štiti srpske nego neke svoje interese.

Inače kad nekoga u Srbiji hoćete da pohvalite da pametno govori, kažete mu: „Svaka ti je ka’ u Kanta.“ Reč je naravno o Imanuelu Kantu, nemačkom filozofu, koji je svojevremeno napisao: „Čovek je po zakonu kriv ako povredi prava drugih ljudi. Po etici međutim kriv je ako samo pomisli da to učini.“ Naš diktator se ponaša kao da nikada nije čuo ni za zakone ni za etiku. To što svaki božji dan po dvadesetak sati „svira u diple“ protiv svih koji ne misle kao i on može se i razumeti. Čovek misli da u politici ne postoji etika. O zakonima bi međutim morao štošta znati, jer se često hvali da je bio student generacije na Pravnom fakultetu. Uobrazio je da sve zna, da se u sve razume, a da je samo pročitao ovu Kantovu misao, verovatno ne bi srpskom rodu oduzeo maltene sva ljudska prava i slobodu osim „prava da znamo sve“ tj. da gledamo RTS, javni medijski servis Srbije.

Studenti su na ulici, a mi stariji nikako da shvatimo da nam je osim prava na RTS ostalo još i pravo na pobunu protiv ovako jalovih životnih egzistencija.