Vučić i Nestorović priželjkuju „korist”: Lični stav Nenada Novičića

Uprkos osporavanju vanrednih beogradskih izbora za odbornike u gradskoj skupštini, koji su održani 17. decembra 2023. godine, od strane „Srbije protiv nasilja”, zbog brojnih neregularnosti u izbornom procesu, od kojih je, kako tvrde, i organizovano dovođenje građana Republike Srpske na glasanje, kojima su prethodno izdate lične karte sa prebivalištem u glavnom gradu Srbije i zahteva za njihovim poništavanjem, rasplet ove situacije neće zavisiti od odluka Gradske izborne komisije (koja je već odbacila sve prigovore opozicije) i Višeg suda u Beogradu (nadležnog da odlučuje po ovoj žalbi, a ne RIK-a), kao i evropskih zvaničnika koji očekuju da će nadležni državni organi Srbije reagovati na prijave o nepravilnostima na izborima, već od činjenice da SNS-u, „Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane”, odnosno Vučiću više odgovara ponavljanje izbora u glavnom gradu Srbije nego SPN, čiji su lideri (Marinika Tepić i Miroslav Aleksić) započeli štrajk glađu do ispunjenja ovog zahteva a građani svakodnevno protestuju ispred sedišta RIK-a u Beogradu.

Vučić takav rasplet očekuje polazeći od prošlogodišnjih zahteva opozicije da se izbori u Beogradu ponove, što je i učinjeno u dva navrata (16. aprila na četiri izborna mesta i 21. aprila 2022. godine na dva mesta) kada je lista „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” osvojila znatno više glasova nego na prvim izborima, 3. aprila iste godine, a sada ga je na implicitan način obelodanio izjavom: „Plašim se da neki pogrešno procenjuju kakvi bi rezultati tih izbora bili!”

Ovakvim rešavanjem postizborne krize Vučić bi koliko – toliko „zapušio” usta stranim i domaćim posmatračima, koji su ukazali na neregularnosti u izbornom postupku na svim nivoima vanrednih izbora u Srbiji, a pre svega čelnicima Evropske unije, kao što su Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, i Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje, koji su izrazili očekivanja da će nadležni državni organi Srbije na transparentan način reagovati na kredibilne prijave o nepravilnostima na izborima, što uključuje i navode o nepravilnostima na izborima u Beogradu.

Ponovljeni izbori u Beogradu odgovaraju i pokretu dr Branislava Nestorovića „Mi – glas iz naroda”, koji je najveće iznenađenje, ne samo ovih izbora, sa osvojenih šest odborničkih mesta u Beogradu, već i republičkih, sa 4,7 odsto osvojenih glasova.

Izjava dr Nestorovića, u večeri nakon objavljenih prvih rezultata izbora, da neće izneveriti ljude koji su glasali za njih, da njegov pokret radi trgovine mestima neće ući u koaliciju ni sa jednom partijom koja može da formira vlast u Beogradu, da će podržati svaki konstruktivni predlog u Skupštini grada, ali i da je svestan, kako je izjavio medijima drugog dana po izborima, da je teško formirati gradsku vlast bez ponovljenih izbora.

Ukoliko do njih dođe, što je sasvim izvesno, Nestorović računa da će mnogo brže nego što je očekivao to ostvariti: „Da ćemo rasti i da ćemo za izvestan period postati dominantna politička snaga u Srbiji.

” Taj stav počiva na hipotezi da će se deo „gubitnika”, koji su se na izborima od 17. decembra ove godine opredelio za SPS, koji je od 2012. godine u koaliciji sa SNS na svim nivoima, a ostvario je duplo slabiji rezultat na parlamentarnim izborima nego prošle godine, dok je na beogradskim izborima „kraći” za dva odbornička mesta nego 2022. godine, kao „Dveri”, koji su nastupili u koaliciji sa „Zavetnicima”, i pojedinačno na prošlim gradskim izborima imali po četiri odbornika, a sada zajedno nisu prošli cenzus, na ponovnim izborima opredeliti baš za „glas iz naroda”, koji je mogao ali nije „istrgovao” nakon objavljenih rezultata izbora i da će upravo ta činjenica privući one koji vole da budu na pobedničkoj strani u usponu da se opredele za njih.

Ukoliko bi se to dogodilo, Nestorovićev pokret, za koji je rekao: „Ideja je bila da se napravi pokret koji će snažiti i jačati kroz narod, da za dve ili tri godine postane relevantna politička snaga da osvojimo vlast u Srbiji”, po mnogo čemu liči na najavljen Vučićev „Narodni pokret za državu”, čije je formiranje predsednik obelodanio još u septembru 2022. godine, uz obećanje da će se realizovati za šest meseci, a kasnije je to stalno odlagao bez preciziranja datuma njegovog oživotvorenja, postao bi rerspektabilan politički činilac sa koalicijalnim potencijalom da sa SNS formira većinu u Skupštini Beograda.

Nestorović takvu saradnju sa SNS neće smatrati „trgovinom” već odgovornom politikom u interesu građana Beograda, što će biti prvi korak i za kasniju saradnju na republičkom nivou, prvo kroz opozicionu podršku „projektima od državnog interesa”, što će njemu i pokretu „ispod žita” omogućiti određene privilegije dalje od „očiju” javnosti, a kasnije kada se malo zaboravi na data obećanja i u prvi plan istaknu „nebeski rezultati” u saradnji sa većinskim partnerom i mnoge druge pogodnosti koje je uživao SPS kao „tas na vagi”.

Autor je diplomirani politikolog-novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.