Vučić izdaje Srbiju a ne Kosovo

U tom komentaru istakao sam da je našoj tzv. opoziciji glavni argument zbog kojeg bi Vučić trebalo njima da prepusti vlast, navodna izdaja Kosova a ne izdaja Srbije zato što je suspendovao Ustav pretvarajući Vladu, Parlament, sudstvo i medije u svoj lični servis.

Naveo sam primer Francuske i Alžira koji je dugo bio u sastavu Francuske, pa mu je posle ratovanja Šarl de Gol priznao nezavisnost. Profesionalni Srbi su ubeđeni da će, kad Vučić potpiše nezavisnost bivše Južne srpske pokrajine, narod u sadejstvu sa Crkvom, srušiti aktuelnu i dovesti njih na vlast.

Usijale su se društvene mreže od reagovanja i odjeka. Naročito su hiperaktivni bili Srbi po profesiji, megapatriote i ljudi koji su oboleli od ideologije nacionalizma. Proglasili su me Vučićevim plaćenikom i izdajnikom.

Njihov nebulozni argument u odbrani Kosova glasi:“Ni jedna država na svetu nikada se nije dobrovoljno odrekla četrnaest posto svoje teritorije“. Svima je umesto mene, odgovorio jedan gledalac Sportsko-političke galaksije iz istorijskog grada Kruševca.

Kaže taj realan čovek: „Tačno je da se niko nije dobrovoljno odrekao svoje teritorije, ali je isto tako tačno da su se sve države koje su neku teritoriju izgubile u ratu, pomirile sa tim i nastavile da uređuju i unapređuju teritoriju koja im je (pre)ostala. Mađarska iz moćne Austrougarske carevine u čijem smo komadanju i mi Srbi učestvovali, najbolji je primer. A drugo, umesto što lelečemo nad Kosovom, valjda je logičnije i pametnije da brinemo i uredimo onih osamdesetšest posto teritorije koja je naša a koja se, baš zbog tog kukanja za Kosovom, prazni iz godine u godinu tako i toliko da ćemo uskoro ostati i bez nje“.

A što se Srba na Kosovu tiče, njihovi neprijatelji nisu više Albanci nego Vučićeva Srpska lista. Oni a ne Albanci prete, ubijaju i premlaćuju Srbe. Od Olivera Ivanovića, preko Rade Trajković, do malog Rašića. I sve samo zbog toga što ne misle isto kao Vučićeva Srpska lista.

I zaista, ne može čovek a da se ne upita: zašto samo na našoj političkoj njivi rastu politički lideri zaljubljeni u prošlost. I što je ona dublja sve im je lepša.

Kao da se od prošlosti živi. Za sve njih budućnost društva i države kao da ne postoji, ili postoji samo za njihovu decu. Nije to od juče. Svih ovih dvesta godina srpske državnosti, profesionalni rodoljupci na vlasti, šire mit o nekakvoj srednjevekovnoj velikoj i snažnoj Srbiji.

I tako smo došli do toga da naša stvarnost i taj mit o Kosovu i srednjevekovnoj Srbiji, postanu isti svet, daleko od svake civilizacije. I tu je za svakog pismenog čoveka kraj priče. Jer ta srednjevekovna bajka nikog više ne zanima, a još manje može pomoći bilo kome u mukama svakodnevnog života.

Blaga je reč veleizdajnik, kaže u pomenutom reagovanju na društvenim mrežama gledalac Sportsko-političke galaksije iz Kruševca.

Aleksandar Vučić i njegova bulumenta na vlasti, najveći su neprijatelji Srbije u njenoj istoriji. Ni jedan okupator u prošlosti nije želeo da uništi Srbiju kao Vučić i njegovi danas. Pravnim i fizičkim nasiljem, lažima i obmanama pokradoše i razvališe i uništiše sve što su naši preci vekovima stvarali.

I naravno kao što ni jedan okupator nije napustio Srbiju mirnim putem, tako i Vučić nikada neće izgubiti vlast na izborima. Ali neviđeni strah od Vučića, od privatizovanih službi bezbednosti i njenih „Belih vukova“, pojačan strahom od virusa korona, paralisao je građane Srbije i tzv. opoziciju. Strah u Srbiji raste brže od svega.

Jedino od njega nema ni zaklona ni skloništa. Ljudi nemi i nemoćni, još pod nebuloznim maskama zbog navodne zaštite od korone, dišu strah kao što ribe dišu vodu. A mitologija i njeni tvorci i dalje tvrde da smo slobodarski i hrabar narod.

Zato se ne treba čuditi što tzv. opozicija čeka da se mafijaška vlast uruši sama u sebe. A onda će oni doći sa svojim tajnim planom da sačuvaju Kosovo. Jer nikada nisu rekli kako se, osim ratom, može vratiti Kosovo u politički sistem Srbije – zaključio je oštroumni i normalni čovek iz Kruševca.

Prosto je neverovatno da opozicioni politički faktori ne vide, ili ne žele da vide, da je Vučić sebe poistovetio sa državom. I ne čuju kad on kaže: Glavu dajem, vlast ne dajem. Kao i to da nikada neće priznati Kosovo, koje je ustvari praktično priznao.

Čak se pripremaju da organizuju nekakve svoje interne izbore, kako bi odredili protivkandidata Vučiću. Time kopiraju mađarsku opoziciju. A nije stvar u kopiranju Mađara već u kapiranju Vučića.

Ideja da se sa najvećim neprijateljem Srbije pregovara i dogovara oko izbora, umesto da se traži njegova neopoziva ostavka, potvrđuje da se ne želi promena sistema, već da samo Vučić siđe sa vlasti.

Od političara koji umišljaju da na izborima mogu pobediti vlast koja nas je devedesetih gurnula u rat sa celim svetom, koja nam svakodnevno poručuje da ako nam se ne sviđa, možemo da idemo iz svoje zemlje i konačno kojoj je jedini program besomučna pljačka građana, javnih i državnih dobara, ne može se očekivati nikakva promena.

Promenu može doneti samo privremena vlada koja će pripremiti slobodne i demokratske izbore za ustavotvornu skupštinu.

Ako opozicija bude prihvatila da učestvuje na sledećim izborima sa Vučićem, makar im ustupio RTS, da u kampanji po ceo dan brane Kosovo, ništa se neće promeniti. Bolje reći promeniće se ali za opoziciju, a ne za građane.

Ta razlika između prethodnih i predstojećeg izbornog poraza opozicije, biće tužna mera naših sloboda. A ta vera da je moguće osloboditi se „najvećeg neprijatelja“ u istoriji Srbije na izborima, jedina je sloboda koja je preostala našoj tzv. opoziciji.

Autor je urednik Sportsko-političke galaksije