Vučić je za nekoga sve, a za svakog po nešto

Znao je Miloš i da ljubi Skopljak paši skute i da trguje sa Marašlijom, i da bude miran tokom ruske vojne i da silom zauzima preostale nahije, i da kudi bosanske begove i da potplaćuje Bušatliju, i da bude knjaz „po ruski“ i da vlada po milosti sultana.

Vučićeva maskarada ne samo da traje neprihvatljivo dugo, već je groteskna, neukusna i ponižavajuće providna.

Više nije pitanje kako će odglumiti svoju srceparajuću jednočinku, kakvu je scenografiju naručio i kako rasporedio ostatak ansambla, jer uspeh njegove predstave nije u njegovim glumačkim sposobnostima, već u lakovernosti hipnotisane publike.

Decenija mentalne torture, medijskih spinova i brutalne dresure, pretvorila je Srbiju u psihijatrijski sanatorijum.

Više nije potreban ni glumački dar, ni komplikovani scenario, ni zaplet, ni kreščendo, ni završna poruka.

Toksične doze mržnje, nasilja i netolerancije odavno su ubrizgane direktno u venotok društva, sada su dovoljne doze održavanja da bi se održavao emotivni tonus koji podrazumeva biološku vezu sa Vođom i refleksni antagonizam prema njegovim protivnicima.

Refleks je evolutivni mehanizam koji organizmu pomaže da reaguje brzo, učinkovito i bez suvišnog promišljanja. Takve su reakcije prosečnog Srbina koji je uz pomoć Vučićeve propagandne mašinerije pretvoren u Pavlovljevog psa.

On je utreniran da čuva gazdu, da laje na uljeze i da je zadovoljan bačenom koskom koju glođe već dvanaest godina.

Gazda mu je olakšao posao time što je svakom protivniku zalepio znak prepoznavanja, pa je reakcija čopora olakšana i zagarantovana.

Pored mantre da je pre Vučića bio potop, da nije bilo puteva kojim smo se kretali, bolnica u kojima smo se lečili, ni fabrika u kojima smo radili, svi oni koji su se drznuli da ospore genijalnost naprednjačkog mesije dobili su kao kaznu žig prepoznavanja utisnut posred čela.

Koštunica je abolirao šiptarske teroriste, Đinđić je prodao Slobu za Vidovdan, Živković je vinogradar-lopov, Tadić je stvorio nezavisno Kosovo, Đilas je ukrao po sadašnjem kursu već milijardu evra pre nego što je pretukao tasta, Šutanovac je pretopio tenkovsku diviziju, Pajtić je džepario decu zaostalu u razvoju, Janković je ubio cimera, Ponoš je NATO špijun, Boško je Ljotićevac fašista, Miloš je Francuz, Ćuta je alkoholičar, Milivojević je otporaš-lokator…

Niz je beskonačan.

Onako kako se lepe, ove Pavlovljeve nalepnice mogu i da se skinu, pa tako stečeni refleks više ne prepoznaje svoj okidač.

Kena više nije palanački pivopija, Bulatović nije zadrigli Đilasovac, kao što već odavno Vesić nije grobar Zvezde, ni Boško Ničić zaječarski seks-predator.

Puno je onih koji su izvedeni iz voda za streljanje, što pokazuje koliko je srpski Koba milosrdan i čovekoljubiv.

Na stranu odnos njegov i njegovih prema neprijatelju državnika, odnosno države.

Neupitni simptomi ove masovne dijagnoze leže u odnosu sledbenika prema vođi, jer ovaj vođa nema jedno lice, jednu putanju i jednu ideju.

On je Cica sa hiljadu lica. On se svakog dana budi sa spremljenim novim odelom, za novu ulogu i za novu obmanu.

Vučić je za neke partiota jer nije priznao Kosovo, jer se bori protiv „duboke države“, jer zemlju brani od žutih izdajnika.

Šta hoćete?

Zar bi bilo bolje da je na njegovom mestu Marinika?

Vučić je rusoljub, a samim tim i dobar Srbin, jer nije uveo sankcije Rusiji, nosilac je ordena Aleksandra Nevskog, jer državna reprezentacija i državni projekat igraju prijateljske mečeve sa Rusima i sa Putinom se video 1244 puta! Šta hoćete? Hoćete Borka na njegovom mestu koji bi objavio rat Rusiji?

Vučić je Srbin je obnovitelj, pošten i častan.

Napravio je milion kilometara auto-puta, Beograd na vodi je turistička atrakcija, brze pruge smo dočekali kroz Srbiju, bolnice sazidao, farbike otvorio.

Šta hoćete? Đilasa umesto njega, koji bi pokrao i strpao u svoje džepove i ovo malo naše sirotinje?!

Vučić je vernik, pravoslavac, u harmoniji sa srpskim patrijarhom vodi srpski brod ka sigurnoj luci.

Sagradio je najveći Hram na svetu, podigao spomenik Stefanu Nemanji, obnovio više crkava od svih prethodnika, o svakom važnom pitanju konsultuje Sinod, ljudi mu ljube ruku kao da je vladika.

Šta hoćete? Soroševske sataniste umesto njega koji bi ponovo čupali brkove i jahali srpske popove?

Vućič je Evropejac, posinak muter Merkele, faktor mira i stabilnosti, garant više međunarodnih sporazuma koji garantuju normalizaciju ne samo regionalnih odnosa, već i normalizaciju Srbije.

Šta hoćete? Fašistu Boška koji bi zaratio sa celim svetom?

Vučić je za nekoga sve, za svakog po nešto.

Kako objasniti patriotama da je njegova radikalska politika, onu koju je slepo sledio duže nego ovu naprednjačku, dovela Srbiju na ivicu propasti-fizičke, egzistencijalne propasti?

Kako objasniti rusofilima da oni za njega predstavljaju samo beskorisne idiote, osim tokom izbornog dana kada se njihova vrednost pojavljuje na njegovom radaru?

Kako objasniti sirotinji da ju je zadužio za tri kolena unapred samo da bi od Srbije napravio predizbornu reklamu, pozorišnu kulisu, naprednjački Imaginarijum?

Kako objasniti verniku ili kleru da ne postoji greh koji Vučić nije spreman da počini samo da bi ostao ili produžio sopstvenu vlast, da on veruje samo sebi i klanja se samo svom liku u ogledalu?

Kako objasniti Evropi da se u srcu Balkana stvara azijska despotija koju kontroliše južnoamerički kartel, da se deo Starog kontinenta bespovratno odvaja od matice i pretvara u crnu rupu?

Kako, to je pitanje od milion Srba manje za vreme Vučićeve vlasti.

Kada prestane ta igra ogledala, prestaće i Vučićevo svevlašće.

Kada Cica sa hiljadu lica potroši sva svoja odela, kada car postane i ostane go, kada ugasne njegov sjajni odraz u suznim očima njegovih sledbenika-prestaće i ova naša kolektivna agonija.

Vreme je da slomimo ta ogledala makar bili prokleti za sedam godina nesreće, jer veća i dugotrajnija nesreća od ove teško da može da nas zadesi.

Autor je lekar supspecijalista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.