Vučić kao nosilac SNS lista ima privatni interes

Da bi se povodom ove inicijative izjasnio Ustavni sud u roku od najduže 45 dana, a na osnovu čl. 118 Ustava, neophodno je da ovaj predlog potpiše jedna trećina narodnih poslanika (84). Do sada je to učinilo 56 narodnih poslanika. Na ovaj način apelujemo i na sve druge poslanike, pre svega one iz opozicije, ali i iz vladajuće koalicije, da to učine – i tako pomognu da se ovo pitanje razreši odlukom nadležnog organa.

Da ne bi sve zavisilo od narodnih poslanika i njihove svesti i odgovornosti da u ostvarivanju svoje funkcije ne zaborave da prema Ustavu u parlamentu prvenstveno predstavljaju građane, a ne isključivo svoje političke stranke i njihove interese, postoji još jedna mogućnost da svaki građanin pomogne da naše uspavane institucije nateramo da rade svoj posao.

To je zakonsko pravo svakog građanina da ovaj slučaj lično prijavi Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK) i obaveza direktora ASK da se o tome izjasni u roku od pet dana. Do sada je on diskrecionim pravom odbacio nekoliko prijava ove vrste i tako sprečio da se one razmotre u meritumu i obaveže Aleksanar Vučić da se kao prijavljeni javni funkcioner o njima izjasni u roku od 15 dana i o svemu upozna javnost.

Da se podsetimo, ukratko, zbog čega je uopšte sačinjen Predlog za odlučivanje o povredi Ustava od strane predsednka Republike.

Zbog povrede Ustava, i to članova 4 (podela vlasti), 6 (zabrana sukoba interesa), 111 i 112 (položaj i nadležnosti predsednika Republike).

On je to učinio time što je dao saglasnost da se u nazivu izborne liste, koju je na vanrednim izborima za narodne poslanike, održanim 17. decembra 2023, podnela Koalicija: Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, na vanrednim izborima za Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine Koalicija: Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane, na vanrednim izborima za odbornike Skupštine grada Beograda Koalicija: Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane; takođe u nazivima izbornih lista vladajuće koalicije na lokalnim izborima održanim 17. decembra 2023. godine i u nazivima izbornih lista vladajuće koalicije na lokalnim izborima zakazanim za 2. jun 2024. godine, sadrži njegovo ime i prezime.

U obrazloženju ovog predloga daje se u prvom delu faktografski podaci koje su sve liste, sa kojim nazivima i za koje su izbore podnete sa imenom i prezimenom predsednika Republike. Zatim i podaci o nedelotvornosti više pokušaja da se ovakav naziv izbornih lista ospori prigovorima pred nadležnim izbornim komisijama i žalbama pred sudovima 2023. i ove godine.

Ovo pitanje jedan od razloga koji se navodi u više zahteva za odlučivanje o izbornom sporu podnetim Ustavnom sudu januara 2024. godine i koji se i nakon proteka četiri meseca o njima nije izjasnio.

U drugom delu obrazloženja se navode članovi 4, 6 111 i 112 Ustava koje su prekršeni, a u trećem delu obrazlaže uticaj korišćenja imena predsednika Republike na izbornim listama na princip podele vlasti. Zaključak je da predsednikovo uključivanje u političke kampanje i korišćenje njegovog imena u nazivu izbornih lista predstavljaju povredu čl. 4 Ustava, koja u sebi sadrži kogentno pravilo o podeli vlasti, kao i metodološko pravilo o ravnoteži i međusobnom proveravanju vlasti.

Od izuzetnog je značaja deo obrazloženja koji nosi naziv „Sukob interesa“. Pored opšteg kogentnog pravila o zabrani sukoba interesa (koje je Aleksandar Vučić prekršio jer je kao predsednik Republike bio istovremeno i predsednik Srpske napredne stranke od 2017. do 27. maja 2023. godine, a njegovo ime bilo sastavni deo naziva izbornih koalicija za izbor poslanika u Narodnu skupštinu, Skupštinu APV i na lokalnim izborima u gotovo čitavom periodu prevlasti SNS i onda kada nije bio nosilac liste, kao na lokalnim izborima) ukazuje se da čl. 6 Ustava sadrži pravilo o metodama utvrđivanja postojanja sukoba interesa.

Sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije. Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice.

Privatni interes Aleksandra Vučića da politička stranka čiji je član dobije većinu poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini, kao i da osvoji većinu ili značajan broj glasova u lokalnim skupštinama gradova i opština, kao i u skupštini glavnog grada Srbije, po redovnom toku stvari jeste – i to najmanje – pogodnost za javnog funkcionera, tj. predsednika Republike.

Po članu 111 Ustava, predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije. Predsednik Republike mora, dužan je da izražava državno jedinstvo Republike Srbije. Aleksandar Vučić, umesto toga, davanjem dozvole da se njegovo ime uključi u naziv izborne liste, promoviše partikularizam umesto jedinstva, stavljajući time svoj privatni stranački interes iznad javnog.

Potreba za državnim jedinstvom jeste izraz potrebe za društvenim jedinstvom koje u demokratiji podrazumeva politički život jednakih šansi za sve političke partije. Favorizovanje jedne političke stranke pretnja je za suverenitet koji potiče od građana. Garantija građanskog suvereniteta izražena je u članu 2, stavu 2. Ustava. Favorizovanje jedne političke stranke dozvolom da se ime predsednika Republike kao državnog organa, uvrsti na izbornu listu te stranke, samo po sebi ima potencijal da utiče na slobodu izbora.

O sukobu interesa predsednika Republike, na osnovu čl. 43. stav 1 Zakona o sprečavanju korupcije, dužna je da se po službenoj dužnosti, ali i na osnovu prijava, stara Agencija za sprečavanje korupcije. Do danas, Agencija nije pokrenula postupak ni zbog uvršćivanja imena Aleksandra Vučića u izborne liste za izbore održane u decembru 2023, niti za izbore zakazane za 2. jun 2024. godine.

Stoga, predsednikovo izričito uključivanje u političke kampanje i njegovo ime u nazivu izbornih lista na parlamentarnom nivou predstavljaju povredu članova 6 i 111 Ustava, a kao posledica ovih povreda može nastupiti i povreda člana 2 Ustava.

Autor je sudija u penziji, učesnik kampanje FERKA

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.