Povodom predloga „Zakona o litijumu“, A. Vučić kao predsednik Republike poručio je opozicionim poslanicima: „Čekam da me pozovete u Skupštinu i rasturiću vas kao ‘Panta pitu.'“
U rečniku Matice srpske, nalazi se izraz „izmesiti, smotati koga kao Vlah pitu“. Značenje izraza je: „pustiti koga kroz ruke, dobro ga izmlatiti, izbiti, izgruvati“.
Dakle, A. Vučić, kao predsednik Republike, je pokazao žarku želju da opozicionare – „kao ‘Panta pitu'“ – verbalno „dobro izmlati“. Izgleda da je iz nekog razloga smatrao da nije zgodno da sam dođe, pa je izrazio želju da bude pozvan na mesto „mlaćenja“ (naravno političkog).
Odmah se našlo nekoliko opozicionara koji su pozvali „Predsednika“ na megdan u Skupštinu. Nesrećnici verovatno nisu bili svesni šta rade.
Nisu bili svesni da svojim „kuražnim“ pozivom utiru put novom Vučićevom državnom udaru. Jer, predsednik Republike – po slovu Ustava – nije član zakonodavnog tela (Narodne skupštine), pa ne može da vrši zakonodavnu vlast.
Ustavno uređenje Srbije zasnovano je na „načelu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku“ (čl. 4). Zakonodavnu vlast vrši Narodna skupština, a predsednik je jedna glava izvršne vlasti (bicefalne egzekutive).
U zakonodavstvu predsednik Republike ima specijalnu funkciju, ali ona se odvija van Skupštine.
Naime, prema čl. 113 Ustava, predsednik je ovlašćen da zakon izglasan u Narodnoj skupštini „uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini, na ponovno odlučivanje“.
Ako bi predsednik učestvovao u raspravi o donošenju nekog zakona, onda bi u slučaju njegovog vraćanja (prema čl. 113 Ustava), izglasani zakon vratio samom sebi.
U Engleskoj, koja je izumela parlamentarizam, postoji izraz „kralj (kraljica) u Parlamentu“, ali on ne znači da monarh učestvuje u zakonodavnim raspravama.
King in the Parliament znači su kralj i dva doma Parlamenta zakonodavni činioci, s tim što se kraljevo činjenje u zakonodavnoj sferi svodilo na eventualni veto (koji je inače poslednji put upotrebljen 1707).
Po engleskom modelu, organizovane su zakonodavne funkcije širom planete zemlje: šef države, monarh ili predsednik republike dobili su pravo na suspenzivni (odložni) veto, kojim su već izglasani zakon mogli da vrate u parlament na ponovno odlučivanje.
Sledstveno, predsednik Republike koji, kao nosilac dela izvršne vlast, preuzima vršenje zakonodavne vlasti, vrši državni udar.
Šta u stvari Vučić želi da postigne time što bi – „kao Panta“ – došao u Skupštinu? On želi da pokaže da u Srbiji ne važi Ustav, nego pravilo rimskih careva, koje glasi: Quod principi placuit legis habet vigorem. (Što princeps hoće, to ima snagu zakona.)
Šta reći o narodnim poslanicima koji su princepsa Vučića „odvažno“ pozvali „na razgovor“ u Skupštinu? NJihovi birači mogu da se sete izreke: „Pošalji ludog na front, pa sedi kod kuće i plači“.
Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.