Vučić krši Ustav kao predvodnik izborne liste: Lični stav Sava Đurđića

Aleksandar Vučić na sve ovo, uključujući i nedovoljno rasvetljene događaje u Banjskoj, nije reagovao, ali je već tada pominjao moguće izbore. Očigledno mu je bilo bliže i lakše da raspiše izbore, nego da učini stvarne korekcije i promene u svojoj politici. Kada je tako odlučio, kršeći ustaljena demokratsku praksu, ne znači da ne mora da poštuje ustavne i zakonske norme o učešću predsednika Republike u izborno-stranačkim aktivnostima.

Ustav Republike Srbije, važeći zakoni i mišljenje najistaknutijih predstavnika struke su u tom pogledu nedvosmisleni, ali se ne poštuju i ne sprovode. To je, pre svega, čl. 4 Ustava koji govori o načelu podele vlasti i čl. 111 koji određuje da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.

Profesor Zoran Čvorović, ističe da se najveći autoritet naše ustavnopravne nauke izjasnio da je bilo kakva javna funkcija nespojiva sa političkom. Predvođenjem izbornih lista Aleksandar Vučić je prekršio navedene članove Ustava. On ne bi smeo da bude nosilac izbornih lista, jer kao predsednik države ima i obavezu da predloži mandatara. Prema njegovim rečima, Ustavni sud je u stanju hibernacije.

Na ovoj argumentaciji, kao i pozivanju na čl. 112 Ustava, u Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) od 4. 11. postoji nekoliko prigovora birača, u kojima se navodi da ukoliko Aleksandar Vučić ostane u imenu liste jedne političke grupacije – on onda ne predstavlja celokupnu Republiku, jer na ovaj način deli građane RS i direktno radi na podrivanju i rušenju državnog jedinstva, pa su i izbori unapred nelegitimni. Iznetoj argumentaciji bi se mogao pridodati i čl. 115. Ustava: „Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.“

RIK je odbio kao neosnovane navedene prigovore navodeći da je Aleksandar Vučić kao građanin potpisao ovu saglasnost i da se njene nadležnosti u pogledu odlučivanju o podnetoj izbornoj listi iscrpljuju primenom isključivo odredbi Zakona o izboru narodnih poslanika. Iz iznetog proizlazi da je ovo materija povodom koje se treba hitno obratiti Ustavnom sudu i Agenciji za sprečavanje korupcije. Podnosioci ovih prigovora imaju i pravo žalbe Upravnom sudu u Beogradu u roku od 72 časa.

Sve navedene odredbe Ustava su bile drastično prekršene u periodu od 2017. do 27. maja 2023. godine, do kada je Aleksandar Vučić bio istovremeno predsednik Republike i predsednik vladajuće stranke, a na izborima i nosilac svih izbornih lista, iako se ni na jednoj nije pojavio kao predlog za poslanika ili odbornika. Neshvatljivo je da struka, pre svega Ustavni sud, pravosuđe i nezavisna tela poput Agencije za sprečavanje korupcije, sve to vreme nisu reagovale.

Prema odredbama Zakona o sprečavanju korupcije (Zakon), koji je stupio na snagu 1. septembra 2020. godine, prema član 40. javni funkcioner, a predsednik Republike je najistaknutiji javni funkcioner, je dužan da javni interes podredi privatnom.

Zatim, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i odražava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne vlasti. Kako je pomenutim rešenjem RIK-a utvrđeno da je predsednik Republike svojim potpisom dozvolio da njegovo ime nosi lista stranačke koalicije i da je nesporno nastupao na predizbornim mitinzima kao što je bio onaj 5. novembra u Leskovcu, aktuelni predsednik Republike je prekršio ne samo navedene, nego i druge odredbe ovog Zakona.

O svojim namerama i postupcima u pripremi i u toku započete izborne kampanje, predsednik Republike je bio dužan, još pre prethodnih izbora održanih 2022, da obavesti Agenciju za sprečavanje korupcije i zatraži njeno mišljenje.

Prema informacijama dostupnim javnosti, on to nije učinio. 2022. godine je, verovatno, njegov izgovor bio da su se tada istovremeno sa parlamentarnim i lokalnim izborima, održavali i predsednički izbori na kojima je učestvovao. Međutim, kada se ne održavaju istovremeno i predsednički izbori, takvi izgovori ne vrede.

Stoga bi Aleksandar Vučić, konačno i odmah morao da položi račun za konstatovane nepravilnosti ili da usaglasi svoj status tako što bi se potpuno povukao iz izborne kampanje ili odmah podneo ostavku na funkciju predsednika Republike.

U svakom slučaju, predsednik Republike je bio dužan da 15 dana po stupanju na snagu Zakona o sprečavanju korupcije, dakle do 15. septembra 2020, na osnovu odredbi članova 43- 45, obavesti Agenciju za sprečavanje korupcije o obavljanju funkcije/delatnosti predsednika političke stranke.

Ova Agencija je, saglasno odredbama čl. 43-44, bila dužna da o ovom pitanju da svoje mišljenje u roku od 15 dana od obaveštenja od strane javnog funkcionera, a obavezna je da taj postupak pokrene i po službenoj dužnosti.

Na osnovu čl. 46 st. 2 istog Zakona, javni funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost, osim izuzetno naučnoistraživački rad, nastavnu, kulturno-umetničku, humanitarnu ili sportsku delatnost.

Iz navedenog nedvosmisleno proizilazi da je bavljenje političko-stranačkom delatnošću, svakom javnom funkcioneru, pa i Aleksandru Vučiću kao predsedniku Republike, sporno, kao i njegovo angažovanje u toj kampanji.

To je bilo potpuno jasno i njegovom prethodniku na ovoj funkciji, Tomislavu Nikoliću, koji je odmah podneo ostavku na funkciju predsednika stranke i vratio člansku knjižicu, iako nije pravnik.

Na kraju, saglasno članu 50 istog Zakona, javni funkcioner ne može da koristi javne resurse za promociju političke stranke, pri čemu se posebno podrazumeva korišćenje javnih resursa u smislu izbornog predstavljanja učesnika na izborima i njihovih izbornih programa, pozivanje birača da za njih glasaju na izborima, kao i korišćenje javnih resursa za druge vidove političkih aktivnosti, kao što je održavanje skupova i promocija.

Takvi su bili gotovo sva neposredna obraćanja građanima aktuelnog predsednika Republike sa javnog servisa i TV sa nacionalnim frekvencijama i brojne konferencije za štampu kojih je bilo preko 250 ove godine. Pri tome sve vreme nije jasno da li Aleksandar Vučić nastupa kao predsednik Republike ili stranački aktivista, što je prema odredbama zakona uvek dužan da naglasi. Očigledna je da se sa tog mesta vodi neprestana i zabranjena funkcionersko-izborna kampanja.

Ali to nije sve što je sporno na početku ove izborne kampanje. To je bilo i donošenje Uputstva o zabrani zamene kontrolora u proširenom sastavu od strane RIK-a koje je stavljeno van snage tek nakon što su se 79 opozicionih narodnih poslanika obratili Ustavnom sudu.

Zatim, izmena Odluke o izboru poslanika u Skupštinu APV da bi se omogućilo da nosilac liste bude neko ko nema prebivalište u Pokrajini i onemogućilo grupama građana da stupaju u koalicije sa strankama. Maksimalno su skraćeni rokova za izborne kampanje, neki izbori još nisu ni raspisani, medijska scena nije prilagođena jednakim uslovima za predstavljanje kandidata, manipuliše se sa uslugama javnih beležnika itd.

Smatramo da je krajnje vreme da se pravnička javnost Srbije javno i odlučno suprotstavi pravnom nasilju i prevarnim radnjama pre i na početku kampanje za ove izbore i to pre svega prema predstavnicima opozicije, a na taj način i prema svim građanima ove zemlje koji su nosioci njene suverenosti i vladavinu prava ostvaruju, između ostalog, slobodnim i neposrednim izborima.

U suprotnom, bojimo se da će biti osnova za zaključak koji se navodi u pomenutim prigovorima na naziv potvrđene liste “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”, a to je da se vanredni, prevremeni i nakaradno objedinjeni blic-krig izbori 17. decembra u tom slučaju mogu smatrati nelegitimnim činom aktuelne vlasti ili čak jednog čoveka.

Autor je bivši sudija iz Novog Sada

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.