Vučić legalizovao rušenje u Savamali

Nisu to znali ni mnogi poslanici jer debate na tu temu nije ni bilo, ali ako je za opravdanje, autentična tumačenja zakona su najčešće stvar pravne struke i u prethodnom periodu ona su retko bila predmet diskusije i njihova sadržina se bistrila na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Ovoga puta u autentično tumačenje „zapakovana“ je opasna namera vlasti, a ona bi se mogla svesti na sledeće – ničija privatna imovina u Srbiji nije više zagarantovana.

Naime, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 27.12. 2016. godine na svojoj poslednjoj sednici pred novogodišnje „samoraspuštanje“ zbog predsedničkih izbora autentično tumačenje Zakona o eksproprijaciji. Zahtev za autentično tumačenje podneli su: „Elektromreže Srbije“, D.O.O. „Elektrodistribucija“ i Ministarstva finansija Republike Srbije, ali je to nevažno jer autentično tumačenje deluje erga omnes (prema svima). Meni nije sporno da je ovo rađeno u koordinaciji državnog vrha i da je to bilo pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića.

Autentično tumačenje ima snagu zakona i njime bi trebalo da se utvrdi volja zakonodavca vezano za pojedine nejasne odredbe. Međutim, pomenuto autentično tumačenje nije imalo za cilj razjašnjenje već stvaranje nove norme kojom se relativizuje privatna svojina.

Šta je suština ovog autentičnog tumačenja? Ključna su dve rečenice koje citiram u celosti. Prva citira postojeću zakonsku normu: „Eksproprijacijom može da se ustanovi i službenost na nepokretnosti ili zakup na zemljištu na određeno vreme (nepotpuna eksproprijacija)“.

Druga je dispozitiv autentičnog tumačenja i predstavlja novouspostavljenu volju zakonodavca: „Ovu odredbu treba razumeti tako da se navedena zakonska odredba odnosi i primenjuje samo na nepokretnosti u pogledu kojih postoji zasnivanje službenosti odlukom državnog organa u postupku i na način koji je propisan zakonom o eksproprijaciji, a u slučajevima kada takav osnov ustanovljena službenost ne postoji, na iste se ne primenjuju odredbe Zakona o eksproprijaciji“.

Kada kažem novouspostavljenu volju, referišem na činjenicu da bi autentično tumačenje trebalo da se vlada voljom zakonodavca prilikom „pisanja“ konkretne norme, a ne nekom naknadnom voljom. Ova odredba od početka ove godine sastavni je deo našeg zakonodavstva i ona znači da ako je država, pokrajina, lokalna samouprava uzurpirala tuđu imovinu bez formalne odluke, oštećeni nema imovinsku zaštitu. Prepoznaćete sigurno da je na ovaj način legalizovana „Savamala“ i sve buduće slične pravne situacije.

Na ovaj način sužena je primena Zakona o eksproprijaciji jer se on sada ima primeniti samo na slučajeve kada država sprovodi upravne postupke eksproprijacije, dok se odredbe ovog zakona ne mogu primenjivati na slučajeve kada je javno dobro izgrađeno na zemljištu u privatnom vlasništvu bez sprovedenog postupka eksproprijacije! Ovakvim tumačenjem (koje je pravno obavezujuće budući da ga je doneo zakonodavac) flagrantno se krše elementarna ljudska prava zajemčena Ustavom Republike Srbije, a pre svega pravo na mirno uživanje imovine iz čl. 58 Ustava Republike Srbije.

Narodna skupština Republike Srbije je ne mareći za ustavne odredbe i osnovna načela na kojima je zasnovan pravni poredak države, protumačila zakonske odredbe na jedan skandalozan način koji dopušta državi da ubuduće uvek može bez sprovedene procedure da uzurpira tuđu imovinu, a da oštećeni vlasnici nemaju pravni mehanizam zaštite svojih imovinskih prava.

Dakle, po ovakvom stavu zakonodavca slučaj „Savamala“ dobija svoju osnovanost u zakonu, a takođe se ovakva ili slična faktička uzurpacija tuđe privatne imovine može reflektovati i na bilo koju nepokretnost u državi, bez obzira da li je ona legalizovana ili nije, a da se za to ne sprovede odgovarajući postupak i ne plati pravična nadoknada.

Jasno je da je autentično tumačenje odredaba Zakona o eksproprijaciji protivustavno, i usmereno isključivo u cilju da se država neosnovano oslobodi obaveze isplate naknade za eksproprisane nepokretnosti, budući da se u većini slučajeva postupci eksproprijacije ne sprovode već da se vrši tzv. faktička eksproprijacija, čime se grubo vređaju imovinska prava građana garantovana čl. 58 Ustava Republike Srbije.

Najnoviji slučaj uzurpacije imovine „Nelta“, čiji vlasnici tvrde da im je imovina konfiskovana, a ne eksproprisana, potvrđuje bojazan da smo ušli u period kada ničija privatna imovina nije sigurna. Bojim se, ipak, da imovina „Nelta“ nije ni eksproprisana, ali ni konfiskovana. Gore od konfiskacije je uzurpacija bez odluke. Oni čija je imovina konfiskovana imaju neki pisani trag, pa se oni mogu nadati pravdi, dok za one koji nemaju „papir“ nada gotovo da i ne postoji. Možda je nada Strazbur. Ali mnogima je put do Strazbura dug i nedostižan.

Autor je predsednik Pokreta za preokret