Vučić na 16 TV kanala: Autorski tekst Radeta Veljanovskog

Vučića su, dok je u petak govorio sa tribine pred Narodnom skupštinom Srbije, građani mogli da gledaju na 16 televizijskih kanala.

Tako nešto nezapamćeno je i nezabeleženo u savremenoj istoriji od kako postoji televizija. Pink, B 92, Happy, Prva, Palma plus, Vesti, Studio B, Kopernikus, Super sat i Info 24, direktno su prenosili ceo miting od prvih govornika, a N1, Nova S, RTS1, Insajder, RTS 3 i RTV1, uključili su se kada je Vučić izašao na govornicu.

To je evidencija samo sa SBB mreže, a na drugim mrežama ima još televizija koje su prenosile događaj, pa je ukupan broj TV kanala koji je u domove ljudi uveo predsednika, još veći. Nova S, RTS 3, RTV1 i Insajder nisu u celini prenosili ceo Vučićev govor, već su se na kratko uključili.

I do sada smo imali dokaze o sprezi pojedinih medija sa vlašću, ali ovo veče prevazilazi sve dosadašnje dokaze.

Sve četiti televizije sa nacionanim pokrivanjem, koje su i prošle godine dobile dozvole, prenosile su događaj u celini, što se u svakoj razumnoj sredini smatra preteranim, neracionalnim, nepotrebnim angažovanjem sredstava, ljudi i programskog vremena, jer niko ne može istovremeno da gleda više od jednog programa.

Šta može da bude razlog? Ako neko uopšte gleda televiziju u to vreme, mora da gleda to što hoće vlast.

Nema druge. Priče o izboru stotinak kanala i mogućnosti korišćenja raznih platformi, pa i uzdržavanja od gledanja televizije, nisu prihvatljiv rezon. Odgovor na pitanje da li se to moglo i ne gledati, nije odgovor na pitanje zašto je sve sinhronizovano da obeleži više nego dvotrećinsku televizijsku ponudu.

To je jedan od dokaza da je kritička javnost u pravu kada proziva vlast i Regulatora elektronskih medija (REM) i njihov odnos prema medijima.

Ne znamo kako će i da li će uopšte REM reagovati na pomenute okolnosti, kao što ne znamo da li će išta reći i povodom mitinga u Pančevu koji je bio izrazito stranački i na kome je još jednom Aleksandar vučić, zloupotrebivši položaj predsednika države, nastupio u javnosti kao predsednik stranke. Pink mu je obezbedio dvosatni direktni prenos i time još jednom omogućio neopravdanu i nezakonitu prednost nad ostalim liderima stranaka.

Nema sumnje da će i ovoga puta zakonske odredbe o garantovanju i neugrožavanju političkog pluralizma, ravnopravnosti i uravnoteženosti, nediskriminatornosti političkih i građanskih aktera, ostati neostvareno slovo zakona, što potvrđuje i nedavni izveštaj REM-a o kome se razgovaralo u Narodnoj skupštini, ali još više odluka da se listu Insajder omogući da ima i televizijski program u kablovskoj distribuciji.

Treba podsetiti da određene ingerencije u zaštiti medijskog pluralizma i zabrani monopola u oblasti javnog informisanja ima i nadležno ministarstvo. Ono koje je do skoro bilo nadležno, Ministarstvo kulture i informisanja, time se nije bavilo, a kako će sa time da se nosi Ministarstvo telekomunikacija koje tek dobilo resor informisanja, videćemo.

Sam Aleksandar Vučić u svom govoru i izjavama proteklih dana, takođe dokazuje povezanost sa pojedinim televizijama: on je rekao da rijalitija ne treba da bude, pa su ga poslušali i on kaže da se televizijama Pink i Happy neće oduzimati dozvole.

Šta je još dokazao miting vlasti?

Ljudi su iz raznih preduzeća, manjih i većih mesta, na različite načine primoravani da dođu na skup. Neki različitim „stimulansima“, neki jednostavno naredbama.

Za pripremu mitinga i njegovo održavanje korišćeni su javni resursi: za instaliranje antenskih stubova po Beogradu, za izgradnju tribine, za dovoženje hiljada ljudi angažovane su stotine autobusa iz mnogih gradova Srbije, čak iz Makedonije i sa Kosova, isfabrikovana je gomila transparenata, panoa i ostalih mitingaških rekvizita.

Na mitingu je potvrđeno i obličje „srpskog sveta“ govorima crnogorskog političara Milana Kneževića i lidera Republike Srpske Milorada Dodika. Knežević nije ostavio sumnju u uticaj politike Srbije na Crnu Goru, pomenuvši pomoć crkvi i srpskom političkom korpusu, a posebno izjavom da će, ako bude predsednik vlade odmah ukinuti priznanje Kosova.

Možda najvažniji dokaz onoga što se stvarno zbilo, uz teatralnost i patetičnost, voditelja predstave, ipak sadrži govor samog Vučića. Šta nam je to tako važno rekao što je najavljivao danima? Da od sutra neće više biti predsednik stranke, kao da u Srbiji i na svetu ima jedne jedine osobe koja ne zna da je to farsa.

Najavljivao je da neće produbljivati podele i govoriti o političkim protivnicima. I nije, sem: „ti političari ne zaslužuju ni vaše zviždanje, oni zaslužuju samo prezir… Oni će ući u anale beščašća“.

Očekivalo se da će reći nešto o ozbiljnim pitanjima: Kosovu, izborima i izbornim uslovima, inflaciji, odnosima na međunarodnom planu. Ništa sem pretnje, ako se na Kosovu ponovi ono što se toga dana dogodilo.

Iznad svega i najnaglašenije, Vučić je govorio o sebi. Niko u istoriji od Cezara do Erdogana nije toliko hvalio sebe koliko to radi Aleksandar Vučić.

„Jedanaest godina sam služio verno i odano svojoj državi i svom narodu…“ I kada suverenistički uzvikuje da o Srbiji niko nikada neće donositi odluke, već da će ona to raditi sama po svojoj volji, nije potrebno tumačenje da će to raditi on sam po svojoj volji, a svi ostali mogu da zasluže atribut patriote i rodoljuba, ako, kao njegov dubler Vučević, izražavaju saglasnost, podršku, i gromoglasno promovišu njegovu volju.

Na kraju, nedvosmisleno je dokazano da se u petak radilo o kontramitingu. Okupljanja građana Beograda, sva četiti puta, imala su kao povod tragične događaje sa velikim brojem nevinih žrtava, na šta se samo nadovezao podsetnik o mnogim drugim lošim pojavama u društvu.

Organizacija mitinga u režiji vladajuće stranke, koja se pojavljuje kao država, bio je reakcija na proteste građana koje ne može da kontroliše i kanališe vlast.

Autor je profesor univerziteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.