Vučić pred izborom

Paradoksalno ali je tako: Virus kovid 19 doneo je totalni mrak na političkom nebu Srbije, na kome sija samo Vučićeva zvezda, ali u isto vreme to je i svetlost na kraju našeg trideset godina dugog tunela. Naime kao što smo i očekivali u zemlji Srbiji već uveliko traje proslava pobede i proglašavanje tiranina Vučića za heroja i spasioca nacije.

Prvo je mali od palube srpskog političkog Titanika, beogradski tirančić Vesić, organizovao koncert Željka Joksimovića ispred Gradske skupštine pod nazivom „Beograd pobeđuje“. A onda je cela zemlja osvanula pod bilbordima sa likom tiranina i naslovom „Srbija pobeđuje“.

To svođenje i poistovećivanje tiranina i njegove sekte, sa državom Srbijom i srpskom nacijom i verom, najveće je poniženje za potomke Karađorđa i Miloša, koji su stvarali državu Srbiju i srpsku naciju i najveća uvreda za sve žrtve koje su pale u Prvom i Drugom ratu za slobodu naše zemlje.

Samo malouman čovek može prvo praviti sprdnju sa najsmešnijim virusom u istoriji, a onda posle samo dve nedelje proglasiti vanredno stanje i uvesti policijski čas rečima: „Srbija ulazi u rat sa nevidljivim neprijateljem i Srbija će pobediti.“

Kako to i koga Srbija pobeđuje kad ima najlošije rezultate u suzbijanju virusa u regionu, to je posebna priča, tek i za ovakve rezultate kakve imamo nije zaslužan tiranin sa svojim sumanutim represivnim merama, već su najzaslužniji medicinari i besprekorno disciplinovani građani, posebno najugroženiji deo društva – penzioneri.

Jer umesto kako je najavio, rata sa virusom, pred kojim su lekari i medicinsko osoblje padali kao snoplje zbog nedostatka zaštitne opreme i preventivnih sredstava, tiranin je sve vreme vodio politički rat protiv građana Srbije, hapsio i osuđivao novinare, sportiste, radnike, štrajkače i devojku koja je pesmom „Bagra“ rekla sve o njemu i njegovima.

Vrhunac bezumlja bio je održavanje konferencija za novinare bez prisustva novinara. A usred vanrednog stanja, tiranin i njegova sekta nisu prestajali da vode izbornu kampanju. Parola „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ zapravo je njihova izborna poruka za glasanje koje nameravaju da organizuju.

A poruka svih normalnih ljudi u ovoj zemlji njemu morala bi da glasi: „Srbija ne pobeđuje sa tobom, Srbija pobeđuje bez tebe, jer se na izborima ne pobeđuje lažima, pljačkom građana, tajnim prodajama svih javnih i državnih dobara, kupovinama lažnih diploma i doktorata, pljačkanjem Krušika, uzgajanjem marihuane u Jovanjici, ili urbicidom nad Beogradom. Srbija pobeđuje lepotom, kulturom, jakom ekonomijom, obrazovanjem i lepim vaspitanjem.“

I konačno najvažnija poruka i njemu ali i svim političkim faktorima u zemlji koji nikako da shvate da nisu izbori izlaz iz ovog mraka, već privremena vlada. Srbija može pobediti samo onda kada vlast nije u rukama jednog jedinog i to bolesnog čoveka, nego kada ima parlament, vladu, nezavisno sudstvo i sve državne institucije u punoj funkciji.

U suprotnom pobeđuje tiranin Vučić a ne Srbija.

U velikoj su zabludi svi koji misle da se tiranija može srušiti mirnim putem i da će tiranin dozvoliti da izgubi vlast glasačkim listićima. Za tiranina ne postoji život običnog čoveka, radnika, poljoprivrednika, lekara, inženjera, nastavnika, trgovca, zanatlija. Jer on sanja moć i slavu.

Hoće da uđe u istoriju sa, kako on misli, velikim stvarima kao što su podela Kosova, pripajanje Republike Srpske, izgradnja nebuloznog Beograda na vodi, brzom prugom Beograd – Budimpešta i tome slično.

Sve to naravno preko leđa nas građana ili bolje reći grobova običnih ljudi. Zato tiranina moramo zaustaviti po svaku cenu milom ili silom.

Nema sa njim i njegovom sektom više nikakvih izbora, ma šta rekla Evropska unija ili bilo ko, jer oni već trideset godina uništavaju Srbiju, njeno društvo i državu. Tiranin ne poseduje nikakva ideološka, nacionalna, socijalna niti religiozna ubeđenja. Još manje politički program. O moralnim vrednostima da ne govorimo.

Sve je kod njega gola volja za moć, za vlast radi vlasti. Pošto je, kako sam kaže, hronično bolestan čovek, ima još jedno jedino pravo – da bira hoće li u bolnicu ili u zatvor. Izbore će on moći da organizuje jedino ako većini građana Srbije, što narod kaže, svraka popije mozak.

Naredni izbori treba da budu održani tek kada privremena vlada, koliko toliko uredi državu, oslobodi medije i stvori uslove za fer i pošteno izjašnjavanje građana. Tada tiranin mora biti u zatvoru zbog mogućnosti ponavljanja zlodela.

Na samom kraju s obzirom da poznajem tiranina još iz njegovih huliganskih dana, hoću lično nešto da mu kažem.

Aleksandre Vučiću, postoji jedna knjižica koja se zove Ustav Republike Srbije. Ti si je poslednji put video pre tri godine kada si se u Skupštini i pred svima nama zakleo da ćeš čuvati ustavni poredak Srbije.

Nisam sudija Ustavnog suda koji si ti ućutkao i koji takođe ne štiti ustavni poredak zemlje. Ali svaki čak i polupismeni čovek, kad pročita tu knjižicu, može da zaključi da si za osam godina vladavine prekršio ravno 200 od ukupno 206 članova tog najvišeg pravnog akta u državi. Vladao si po svojoj volji a ne po Ustavu i zbog toga tebi i tvojoj sekti mora biti ukinuto pravo bavljenja politikom i javnim poslovima.

To znači da su svi izbori, koje ti kao neustavni vladar budeš organizovao, nezakoniti jer su protivustavni. Štaviše, svih osam godina tvoje vladavine jesu čin veleizdaje države i naroda i zato budi srećan što u jednom od tih šest članova koje nisi prekršio, a to je 24 član pod nazivom „Pravo na život“, doslovce piše: „U Republici Srbiji nema smrtne kazne.“ Tačka, ili što bi tvoja prijateljica Angela Merkel rekla: Ende. I samo još jedna poruka: Ljudi, svi vi koji ne želite da budete podanici kralja političkog kupleraja, niko nam slobodu neće pokloniti, pogotovu ne tiranin. Zato kad sve ovo prođe, kad izađemo iz zatvora, moramo se pokrenuti, pobuniti, izaći na ulice i reći: Beograd je naš grad, Srbija je naša država, a ti, Vučiću, više nisi naš predsednik. Ustav je naše oružje i sa njim ćemo do pobede i slobode jer nije srpski robovati.

Autor je novinar