Vučić u Loznici kao Miloš Obrenović

Glavni grad je, pak, sedište organa centralne administracije (kako stoji, npr. u Oxford Dictionary of English), a time i Predsednika Republike. Važećim Ustavom Srbije, za razliku od npr. Vidovdanskog ustava (čl. 75), nije predviđena mogućnost da se privremeno premesti prestonica (glavni grad) u mesto izvan Beograda.

Inače, premeštanje vladarskog sedišta bilo je poznato u srednjem veku. U nizu zemalja, među kojima je bila i srednjovekovna Srbija, prestonica se nalazila tamo gde se nalazio vladar. U novovekovnoj Srbiji, vezivanje prestonice za mesto boravka vladara postojalo je u vreme kneza Miloša, i bilo je izraz apsolutističke vladavine.

Miloševu pokretnu prestonicu osudio je Vuk Karadžić u čuvenom pismu „knezu Milošu Obrenoviću od 12/24. aprila 1832. godine“. U tom pismu Vuk je sasuo Milošu: „Danas u Srbiji praviteljstva /vlade/ u pravome smislu ove reči, nema nikakvoga, nego ste celo praviteljstvo Vi sami: kad ste Vi u Kragujevcu, i praviteljstvo je u Kragujevcu; kad ste Vi u Požarevcu, i ono je u Požarevcu; kad ste vi u Topčideru, i ono je u Topčideru; kad ste Vi na putu, i ono je na putu; a da Vi sutra, sačuvaj Bože, umrete (koje jednom mora biti), umrlo bi i praviteljstvo …“

Vučićevo privremeno preseljenje „prestonice“ u Loznicu veoma podseća na model vladavine Miloša Obrenovića (inače njegovog omiljenog vladara, po kome je dao i ime jednom autoputu).

U stvari, Vukov iskaz danas predstavlja dijagnozu Vučićeve vladavine. Jer, kada se onomad Vučić privremeno preselio u Niš, „praviteljstvo“ je bilo u Nišu; danas, kad se Vučić privremeno preselio u Loznicu, „praviteljstvo“ je u Loznici.

Rečju, Vučić se ponaša po modelu autokrate koji je iza sebe ostavio Miloš, i koga je tako sjajno raskrinkao Vuk Karadžić.

Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.