Možda je izborni pobednik uspeo da van svojih ustavnih ovlašćenja u jednom danu vrati u rikverc cene naftnih derivata, ali će vraćanje u rikverc proputinovske politike koju vodi celu deceniju ići mnogo teže i sporije.
Đurđevdanski dvočasovni monolog ili politički „stend ap“ u 10 tačaka bio je izgleda samo predstava za one koji više od decenije čekaju da se ostvari proročanstvo njegovog prethodnika, Tomislava Nikolića, da Srbija postane ruska gubernija.
Mag političkog marketinga je na Tominoj ideji jahao godinama, od vojne parade pokislih podanika ispred palate Srbija, do dovođenja četvorocifrenog broja autobusa ispred hrama Svetog Save kako bi oduševljena masa od velikog Vladimira, kao kakve muzičke zvezde, čula usiljeno „spasiba za družbu“.
Šlag na torti Idolopoklonstva bili su bilbordi „spasiba Putin“ koje je širom Srbije promovisao njegov medijski službeni glasnik.
Iz Rusije su možda s ljubavlju stizali rashodovani avioni i kamioni (naoružanja), pa sada nije lako objasniti da je medeni mesec završen poređenjem Donbasa i Luganska sa presedanom Kosova.
Mada još uvek nije jasno kako nam to Vladimir Vladimirovič nije otežao poziciju još pre šest godina, kada se prilikom aneksije Krima pozvao na to da međunarodno pravo ne postoji još od 1999. godine.
Nije lako sada prosečnom srpskom glasaču objasniti ono što su i oni bivši tvrdili – da put ka Evropskoj uniji nema alternativu. Zato je pojačavanje dramatičnog trenutka začinjeno otvorenim pretnjama da ako nećemo u EU kako mislimo da na vreme dobijemo plate i penzije.
Igra je možda za njega završena u očima Zapada koji mu je poručio da je vreme za opredeljivanje pri kraju i da rok od 60 dana (ako je verovati američkom senatoru Marfiju) uveliko teče. Međutim, za nas je izgleda igra (pre)okretanja ka Zapadu tek počela i u narednim danima i nedeljama verovatno ćemo gledati još ovakvih (mono)dramatičnih izlaganja.
Sve dok istraživanja javnog mnenja ne pokažu ili da EU stvarno nema alternativu ili da je nivo putinofilije pao na prihvatljiv nivo. U tu svrhu verovatno će biti pojačana propaganda straha, da nećemo imati na šta da se grejemo i vozimo automobile, uz pretnje da ćemo se u rikverc vratiti u devedesete.
Ono što najviše treba da nas plaši je što će izabrani Miško i u rikverc da nas vozi vezanih očiju, kao što je celu deceniju radio i kad nas je kao vozio unapred.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.