Vučić ubio „pticu rugalicu“

Jer prvo, on i nije učestvovao ni na kakvim izborima, već je protivzakonito bio nosilac liste stranke čiji je predsednik i dalje, što je takođe protivzakonito.

A drugo, svaka čak i najminornija stranka bila bi pobednik izbora uz pomoć tzv. bugarskih vozova, zatim izbornih karavana koji idu od sela do sela i glasaju umesto meštana i njihovih mrtvih duša.

Konačno, naprednjaci su na ovim izborima obogatili istoriju izbornog beščašća time što su na većini birališta imali svog kontrolora zaduženog da budno pazi da neko slučajno ne zaokruži neku drugu listu.

I kao po običaju posle izbora na medijsku scenu stupaju tzv. analitičari. Većina ih je posle ovih lažnih izbora konstatovala da Srbija ostaje bez političke opozicije.

U tom smislu oni najviše hvale i ističu Vučićevo umeće da uništi oponente. Zaboravlja se međutim da je to logična posledica uništavanja kompletne srpske države. Jer tamo gde nema države, nema ni opozicije.

Dovoljna je samo vlast. I tako Srbija je upala u duboku tamnu noć u kojoj građani ne vide ništa dalje od nosa.

I već smo počeli da zaboravljamo mnoga zlodela koja nam je personalizovana vlast priredila. Ja sam u prošloj nedelji recimo nabrajao mnoga a zaboravio možda najvažnije – četvorogodišnju pljačku penzionera otimanjem dela penzije. Takođe niko više ne pominje protivustavno zavođenje vanrednog stanja i policijskog časa.

Kratko je pamćenje kod nas Srba.

Malo ko je u noći po završetku izbora primetio skandal koji će naravno proći bez posledica. Vlastodržački sociopata je svojom prvom postizbornom izjavom sam otkrio da su njegovi izbori lažni, namešteni i čista prevara.

Jer dok su RIK, CESID, CRTA i IPSOS još prebrojavali glasove, on je saopštio da izlaznost iznosi 50,2 posto, da je SNS osvojila 62,06 procenata.

Čak je znao da je više od 60% žena glasalo za njegovu listu. Znao je i koliko je penzionera podržalo SNS. Time je on dao do znanja RIK-u da ne objavljuju nikakve druge podatke osim onih koje je on saopštio.

I zbog toga čak do trenutka pisanja ovog teksta, a to je šest dana posle izbora, RIK nije saopštila kolika je izlaznost.

Sve su to dokazi da se radi o tragikomediji i političkom kriminalu prve vrste a ne o izborima.

Moram na ovom mestu da parafraziram najvećeg filozofa srpskog palanačkog života Radeta Konstantinovića. Ako ne primećuješ da je na čelu države čudovište, onda si i sam čudovište.

Zemljom Srbijom naime definitivno vlada čudovište u vidu najvećeg sociopate u političkoj istoriji Srbije.

A znate li šta je sociopatija?

To je antisocijalni poremećaj ličnosti koji se manifestuje ignorisanjem i istinitog i pogrešnog, upornim laganjem, manipulacijom ljudima, nepotrebnim preuzimanjem rizika i nepostojanjem empatije za druge ljude.

Sociopati nisu psihički bolesni, mada kod našeg i to nije isključeno, već imaju kriva moralna i ostala uverenja. Dijagnozu da je naš vlastodržac sociopata potkrepljuju dve čudesne laži.

Pre osvajanja vlasti kupio je i poslednje skeptike izjavama: Moja vlada će imati nultu toleranciju za korupciju i neću smanjivati penzije.

A umesto da rešava 24 sporne privatizacije društvene imovine kao što je obećao u izbornoj kampanji, on bez ikakvih dokaza samo hapsi najvećeg privrednika u Srbiji Miroslava Miškovića, nebulozno ga optužujući da je u svojim privatnim firmama zloupotrebom položaja stekao protivpravnu imovinsku korist.

Odmah potom otima penzionerima deo zakonom zagarantovane imovine – penzije. Umesto nulte tolerancije, uveo je zaštitu korupcije na svim nivoima vlasti. Korupcija odnosno pljačka i krađa postali su način života.

To je ono što je razorilo državu, što do temelja uništava društvo i što je ubilo opoziciju kao srpsku „pticu rugalicu“. Zaboravlja se pritom na osnovnu poruku tog čuvenog romana Harper Li: „Možeš ubiti svaku pticu samo ne drozda odnosno ‘pticu rugalicu’, jer to donosi nesreću.“ U političku istoriju zemlje, naš ubica „ptice rugalice“ ulazi kao čovek koji je izbrisao razliku između politike i kriminala. Posle ovih lažnih, nameštenih i neustavnih izbora, doveo je sebe u poziciju da ostavka više nije rešenje.

On ne može mirno otići sa vlasti.

Ili će biti najuren ili će pobeći. Ali to je njegov problem.

Problem Srbije je kako da u ovoj našoj učmaloj sredini, ogrezloj u vlastodržačko nasilje, kriminal, lopovluk i hipokriziju svake vrste, iznedri moralnu ličnost koja će naciju ubediti da je važno prvo biti čovek pa onda Srbin.

Koja će znati da ljudima objasni razliku između dobra i zla, uzroka i posledice. Konačno ličnost koja će stati u odbranu ljudskog dostojanstva i zakonodavnog sistema jednakog za sve.

Jednom rečju, da Srbijom konačno počnu da vladaju zakoni, a ne ljudi.

Možda će neko reći da je to u Srbiji nemoguća misija.

Postoji međutim naučno dokazana sociološka teorija koja kaže da je društvu koje je godinama razarano ratovima, korupcijom i kriminalom, potrebno tri puta više vremena da se vrati u normalu.

Mi smo to društvo u previranju i to traje evo već tri decenije. Taj društveni proces se mora jednom završiti. A kada se pravne i etičke norme uspostave i učvrste u društvu, onda će one postati pravo bogatstvo i snaga ove napaćene zemlje i njenog naroda.

Autor je novinar