Vučić večito opsednut sobom: Lični stav Čeda Nedeljkovića

Bio je dete nimfe Liriope kojoj je proročica predskazala da će joj sin biti dugovečan samo ako ne bude znao za sebe.

Bio je toliko lep da su mu se svi udvarali, ali je on, precenjujući sebe, sve to odbijao.

Boginja koja je kažnjavala zlu nadmenost i uobražene ljubavnike, Nemezis, kaznila ga je da večno bude zaokupljen svojom lepotom koju će moći da vidi na glatkoj površini vode.

Narcisu se slika u vodi toliko dopala da se nije mogao odvojiti od nje. Kopneo je kopneo i, najzad, umro, a bogovi su od njega stvorili narcisov cvet.

Frojd definiše naglašeni narcizam kao opsednutost vlastitom ličnošću.

U svakome od nas ima bar malo zagledanosti u sebe, narcizma, ali kad on prevrši meru, to više nije samo lična nevolja nego i nevolja okruženja sa kojim sarađuje i živi narcisoidan tip.

Čini se da su mnogi državnici bili, ili jesu, toliko prepuni sebe, da su sve podređivali svojoj volji pa im se takva vladavina osvetila.

Za ostvarivanje ciljeva nisu birali sredstva. Kraj im je bio loš jer njihovoj samovolji nije bilo kraja.

Setimo se Hitlera, koga su Nemci uzdizali do božanstva iako je on učinio mnogo zala ovom svetu, Čaušeskua, Slobodana Miloševića koji je organizovao milionske mitinge podrške. Staljin se u grobu još nije ni ohladio, a već je bio srušen njegov kult.

Aleksandar Vučić ne samo da se nije otrgao narcizmu nego je on postao njegov misaoni i radni stil.

On uvek ističe sebe kao primer za ugled, hvališe se što je osobina često ismevana u komedijama počev od Plauta, Šekspira pa nadalje.

Da navedemo primere.

Uvek se hvali kako je bio izuzetan učenik i student. U parlamentarnoj istoriji bilo je svakakvih primera, ali ne znam da li se u novije doba u nekom parlamentu dogodilo ono što je bilo u Skupštini Srbije.

Aleksandar Martinović, vođa parlamentarne grupe SNS-a, da bi podigao ugled svoga šefa, čitao je poslanicima predsednikov studentski indeks.

Završio je Vučić pravni fakultet u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,44. Imao je desetke iz uvoda u pravo, opšte sociologije, političke ekonomije… (Hvale ga drugi iako Vučiću nije teško da i sam sebe istakne).

„Završio sam prvu godinu Visoke sportske škole strukovnih studija koju sam upisao prošle godine sa najboljim ocenama. Imam sve desetke i samo jednu devetku jer nisam prisustvovao vežbama. Pitajte profesore da li sam znao.“ (TV K1).

Naš predsednik ističe da je planetarno popularan: „Ljudi, vi morate da iskoristite moju popularnost. Sutradan ne nameravam da se bavim diplomatijom, računam neke druge stvari da radim.

Muka mi je od politike. Ali iskoristite prednost, pošaljite me u Kinu ili Emirate jednom ili dvaput godišnje.

Tamo sam veoma popularan. Nikada nećete imati nikoga odavde tako popularnog kao što sam ja. Samo ljudi neće da to kažu.

A u poređenju sa legendarnim Batom Živojinovićem u Kini, danas je popularnost mene kao predsednika Srbije, a ne Aleksandra Vučića, veća nego bilo koga drugog, bilo koga. (TV Prva).

Vrhunac narcisoidne nametljivosti je Vučićeva izjava da je on prva beba rođena u Srbiji rođena u 2024. godini jer „kada se on prvi rodi u godini to znači mir, stabilnost i sigurnost za celu zemlju i ceo region“ (NJuz). Ovo je podatak za Riplija

Iz težnje da bude stalno prisutan u javnosti, Vučić narcisoidno ne silazi sa TV ekrana iako vrlo često ponavlja ono što je već više puta rekao. Njegove stalne teme su putevi, bolnice, penzije, prosečne plate i uvek bar dva puta ponovi nakaradnu poštapalicu „kako i na koji način“ jer očigledno ne zna da je „kako“ načinska zamenica i da je „na koji način“ pleonazam.

Trebalo bi neko da mu kaže da prečesto pojavljivanje vodi trošenju ličnosti, da mu šapne Andrićevu misao: „Nikad čovek ne može da kaže toliko mudrosti koliko može da prećuti ludosti.“
Vučić je sam po sebi narcis, on se toga ne može osloboditi, ali tu njegovu odliku podstiče udvoričko okruženje koje uvek slavi kao najveću mudrost sve što on kaže.

Kao što se sveštenik pre propovedi zakune na jevanđelje, tako se Ana Brnabić, a i drugi esenesovci, uvek pozovu na Vučića crtajući mu oreol oko glave. Ako ne može da bude baš Isus Hristos, može biti jedan od apostola.

Samo, mudro je rekao Ciceron: „Najveće počasti donose više zavisti nego ugleda.“

Vučić, narcis, ne kopni kao njegov antički predak, naprotiv.

On pokušava da sebi podigne spomenik, bar kao onaj što je podigao Stefanu Nemanji. Ne verujem da će ga bogovi, kad stigne na onaj svet, dočekati buketom narcisa.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.