Vučićev model propagande

O (ne)radu institucija dovoljno se dugo, već godinama, argumentovano govori, a studenti u protestu su ovo pitanje, ovu rak ranu srpskog društva, na sjajan način prepoznali kao ključni problem, čije se rešavanje ultimativno zahteva.

Krađa izbora, omogućena neradom korumpiranih institucija, višestruko je dokazana i objašnjena.

Zato, razmotrimo Vučićev (i njegove ekipe ) model propagande, kojim, moramo da budemo svesni, uspeva da pridobije podršku veoma velikog broja građana Srbije, posebno onih koji se nalaze u grupi neobrazovanih ili nedovoljno obrazovanih i starijih, 60+ građana

Suština Vučićevog modela propagande, podsetimo se – Miloševićevog ministra informisanja, leži u korišćenju manipulacije, laži i emocionalne mobilizacije mase kako bi se oblikovala javna svest i osigurala lojalnost režimu. Ključni principi njegovog pristupa propagandi uključuju:

1. Jednostavne poruke i ponavljanje:
Propaganda se fokusira na jednostavne slogane i ideje koje se neprestano ponavljaju kako bi se urezale u svest ljudi.

2. Stvaranje neprijatelja:
Definisanje „neprijatelja“ ( ,,žuti ološ“, „stranke bivšeg režima“, neidentifikovane „neke strane sile“, „strani plaćenici“…) kako bi se stvorila zajednička meta straha i mržnje, te podstaklo ujedinjenje oko ideologije režima.

3. Emocionalna manipulacija:
Koriste se strah, nada, ponos i mržnja kako bi se ljudi emocionalno angažovali, često ignorišući racionalne argumente.

4. Kontrola informacija:
Centralizovana kontrola nad medijima, cenzura nepodobnih informacija i plasiranje isključivo sadržaja koji podržava režim.

5. Prilagođavanje publici:
Poruke se prilagođavaju različitim grupama u društvu, kako bi se postigla što šira identifikacija sa ideologijom.

6. Laž kao sredstvo:

Poznata je tvrdnja da „ako dovoljno dugo ponavljate veliku laž, ljudi će u nju poverovati“. Laži se predstavljaju kao istine uz pomoć autoriteta i medijske dominacije.

7. Upotreba umetnosti i kulture:
Film, muzika, plakati i književnost korišćeni su kao moćni alati propagande.

Cilj ovog modela je da stvori iluziju jedinstva i nepobedivosti režima, dok se individualno mišljenje potiskuje i menja masovnim programiranjem kroz propagandni sadržaj.

Sada je već vreme za obrt. Moram da preduhitrim čitaoce koji su skloni da zaključe kako sam ovo sjajno analizirao i sve precizno naveo, kao i one koji bi požurili sa optužbama da sam u objašnjenju Vučićevog modela propagande pribegao metodu koji je koristio Siniša Mali prilikom pisanja svog doktorata. Zato priznajem: da, sve sam prepisao, bez navodnika i navođenja izvora.

Naime, sve tačke, od 1. do 7. su pisani odgovor Chat GPT-a na pitanje „šta je suština Gebelsovog modela propagande?“
Izbacio sam i prepravio sitne detalje koji bi prevremeno otkrili „prevaru“.

Onima koji podržavaju aktuelnu vlast ni argumenti opozicije, ni argumenti studenata, ni stavovi koji se mogu čuti ili pročitati u malom broju profesionalnih medija, pa niti dostupnost korišćenja veštačke inteligencije neće da ugroze opstanak nedostatka sopstvenog zdravorazumskog promišljanja srpske zbilje, koji ih je učinio žrtvama propagande. (Na brojne načine korumpirani su druga priča: svesni, a pokvareni )

Ali, mi ostali, moramo da budemo zabrinuti. Jer, kao što se model propagande od pre devedeset godina nije promenio, tako ni neki znaci „razvoja“ sistema održanja vlasti ne mogu da nas ostave ravnodušnim. Kao što su nacisti Jevreje proglasili neprijateljima države, korumpiranim, lopovima, onima koji su upropastili privredu Nemačke… koje dakle treba uništiti da bi se država sačuvala, tako Vučićeva propaganda i brojni plaćeni i potplaćeni propagandisti usmereni su da građane uvere da opozicione stranke (pa onda valjda i njihove pristalice) ruše državu, da su lopovske, da su odgovorne za nepodnošljivu situaciju Srba na KiM, da su uništile srpsku privredu, da rade za strane interese… sa kojima SNS mora da se najodlučnije obračuna. Naravno, ne zato da spreči promene koje bi sve odgovorne za korupciju i izdaju nacionalnih interesa izvele pred lice pravde, već da odbrane državu Srbiju.

Studenti su u sklopu te propagandne aktivnosti opisani kao izmanipulisani glupaci dirigovani spolja da destabilizuju Srbiju, a njihovi su lideri, koje nikako da pronađu, jer ih nema, a šta drugo – plaćeni od strane neprijatelja Srbije. Jer, kažu, ko bi se neplaćen borio za bilo šta, zar ne?

Nacisti su od diskriminacije onih koji, je l’ da, ugrožavaju državu – Jevreja, preko nasilja nad njima, do Holokausta prešli brzo.

Od diskriminacije neistomišljenika u partokratskoj Srbiji, do svakodnevnog nasilja smo već došli. I šta dalje, ima li dalje?

Autor je član Predsedništva Novog DSS, nekadašnji ambasador i predsednik Skupštine Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.