Vučićev obrt?

On to možda neće potpisati ali će verovatno pripremiti teren da to uradi neko drugi umesto njega. Da li ga zbog toga treba osuđivati? Da, jer zaslužuje „kosmičku pravdu“ da se njegov potpis nađe na tom papiru i bude lično ucenjen da to učini. I ne, jer je taj potpis, čiji god da bude, u najvećem interesu Srbije koja bi bez njega, ne treba imati sumnje, bila izolovana od ostataka Evrope na ovaj ili onaj način.

Pritom treba reći i da Vučić nikada nije rekao da je za njega nezavisnost Kosova ili međunarodna jednakost Prištine i Beograda, kako to reče Vuk Jeremić, prihvatljiva. Kada se pojavio francusko-nemački predlog govorio je o tektonskim promenama u dijalogu, da ga od onog što u tom dokumentu piše boli glava, te da nas čeka težak period ali da Srbija hoće da razgovara. I bio je u pravu. Da li je on za to kriv? Itekako!

Da li je moralo da dođe do pretnji sankcijama i stopiranju investicija da bi rekao da prihvata koncept predloga i radi na njegovoj primeni uz jedan izuzetak, Kosovo u UN? Naravno da nije moralo! Da li bi zathevi Zapada bili drugačiji da je odmah uveo sankcije Rusiji? Možda. Ali moguće da bi bilo više razumevanja za Beograd, iako je to teško zamisliti u situaciju u kojoj SAD i EU žele da Rusiju isteraju iz ovog regiona.

Da li je za deset i više godina njegove vladavine jedino on kriv jer se odnosi Kosova i Srbije nisu normalizovali, ili je EU na čelu s Nemačkom, održavala stabilokratiju, a glavni cilj je bio održavanje situacije u kojoj nema sukoba? Da li se u takvim okolnostima, u kojima proširenje EU nije prioritet, a Vučić sarađuje s Merkegl kad god je treba, populisti i autokrate najbolje snalaze bildujući svoju popularnos i gazeći institucije i slobodne medije? Da, i naravno da da.

Vučićeva odgovornost je nikad veća. On će sigurno izabrati opciju koja je za njega najbolja pa će se ili sam povući, kako je više puta najavio, ili će igrati kako mu se svira jer sve drugo može biti pogubno i za njega i za državu.