Foto: Z.M./DanasVeć godinama unazad politički protesti protiv vlasti, ovim ili onim povodom, pored početnog entuzijastičkog zamaha i koncentracije dobre energije doživljavali su razvodnjavanje kako političkih opozicionih ideja tako i rasipanje preko potrebne odlučnosti da se konačno nešto u ovoj zemlji promeni.
Sve se do sada svodilo na „tresla se gora, rodio se miš“ i Vučić se zbog nesposobnosti opozicije da se ujedini i zajednički iskreno artikuliše narodno nezadovoljstvo izvlačio iz za njega teške situacije agresivniji, jači, bahatiji i beskrupulozniji u svome autoritarnom delovanju.
Vreme je uvek pokazivalo da je u izvesnim opozicionim strukturama imao svoje „konstruktivce“ kojima je zadatak bio da razbiju ono malo jedinstva kroz bespogovorno zajedničko delovanje svih onih koji protestuju na ulicama gradova širom Srbije. Međutim, proteklih dana desilo se upravo ono što je Miloševiću došlo glave, i što se zaista teško može kontrolisati – konačno buđenje studenata Srbije zajedno sa profesorima dalo je jedan ozbiljan zamajac, i prvi put čini se u proteklih dvanaest godina, vrlo ozbiljnu pretnju za režim koji je uvek uspevao da se izvuče iz svakakvih protestnih situacija na ulicama Beograda i ostalih gradova zemlje.
Već sama politička istorija Evrope, pa i sveta, govori to da kada studenti ustanu protiv vladajućeg režima to je očiti znak da tom režimu polako dolazi kraj.
Onoga trenutka kada su studenti blokirali svoje fakultete i univerzitete, a profesori, kako i dolikuje, stali na njihovu stranu stvar je postala toliko ozbiljna da je Vučić prvi put pokazao u svojim svakodnevnim obraćanjima da više nema tako ignorantski i indiferentni odnos prema tome i da mu paušalno vređanje tih mladih studentskih lidera može samo odmoći i da mu zaista politički Damoklov mač pada na glavu. Svestan toga, pokušava da glumi Tita i očito traži nekoga svog Veljka Vlahovića koji će te studente i profesore pre svega slagati zarad dobrobiti svoje vlasti i ugasiti požare koji se ozbiljno razbuktavaju.
Da, studentski bunt je povukao domino efekat bunta i protesta svih struktura. Poljoprivrednici su najavili blokade po celoj Srbiji, prosvetni sindikati najavljuju obustavu rada u osnovnim i srednjim školama i Srbija je najzad zahvaljujući navedenom na korak od generalnog štrajka.
Potpuno je legitimno da se ona prava opozicija Srbije nalegne na ovakav talas protesta i iskoristi šansu koja će se teško ponoviti u narednom periodu.
Vučiću ni međunarodni odnosi ne idu od ruke jer su svi videli da mu politički vetrovi koji duvaju svetom i te kako ljuljaju granu na kojoj sedi. Gospođa Osmani se slika sa Trampom i Makronom i to kao lider, kako mi volimo da kažemo, nepostojeće države. Asad, čovek Rusije i Putina, beži glavom bez obzira u majčicu Rusiju, onako prodat, sa sve milijardama koje je pokrao od naroda Sirije.
Sa druge strane i zapad polako prodaje Zelenskog i jednostavno se pred našim očima dešava nova globala geopolitička preraspodela.
Naravoučenije:
Ukoliko se u Srbiji onako narodski rečeno zagovna na ulicama glavnog grada, ali i ostalih gradova, niko se tu neće sa strane mešati. Ovu šansu treba iskoristiti jer nam ide naruku što smo u međunarodnim okvirima „poslednja rupa na svirali“ i što je mladost Srbije konačno krenula da stvar uzme u svoje ruke.
Moja topla preporuka je da se nikako ne blokira aerodrom i da se puste letovi prema Dubaiju, Pekingu ili gde već… Naravno, cena je da ćemo i mi ostati uskraćeni za nekoliko iznesenih milijardi. Neka im je alal… jer Vučićev pad za ovaj narod više nema nikakvu cenu.
Setite se filma „Ko to tamo peva“ i onog čuvenog „Deco, deco, decoooo!“
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
