Vučićev režim bi i nakovanj pokvario, a kamoli elektroprivredu!

U osnovi ovo znači kako pojedine stvari iako su maksimalno robusne, čak i kada se paze mogu da se pokvare i da onda nastane veliki problem.

U našem slučaju krčag iz narodne umotvorine predstavlja elektroenergetski sistem koji evo već nekoliko decenija ide po vodu i preživljava i u najgorim uslovima obezbeđujući ovom narodu makar energetsku sigurnost kada već druge nemamo.

Međutim, praksa je pokazala kako bi aktuelna vlast pokvarila i nakovanj, tako da ni elektroprivreda u njihovim rukama nije imala puno šanse da opstane.

I da ne okolišam.

Vučićev režim je svesno i sa predumišljajem razorio proizvodnju elčektrične energije u Srbiji kako bi se tržište od nekoliko milijardi evra prepustilo stranim multinacionalnim kompanijama.

Poznato je da električna energija treba sada i sigurno će je trebati više u budućnosti, takođe cena tog proizvoda će samo rasti, tako da ti koji budu dobili naše tržište mogu da računaju sa sigurnim i visokim profitima.

Mehanizam urušavanja proizvodnje električne energije je takav da se svesno uništavala proizvodnja uglja time što se nije ulagalo u sisteme za eksploataciju, a onda se u trenucima kada zafali proizvodnje (što je dosta često) išlo na urgentne uvoze mazuta koji se dodaje u ložišta, kao i na uvoz električne energije za balansiranje snage.

Pogađate da kada se nešto radi urgentno i „iz višeg interesa“, onda se zaobilaze razne procedure i obezbeđuju masne provizije za uvoznički lobi.

Taj uvoznički lobi je ujedno povezan sa onim stranim korporacijama koje žele da uđu i preuzmu srpsko tržište struje.

I opet pogađate, taj uvoznički lobi je vrlo blizak vrhu vlasti i samom Aleksandru Vučiću.

Da stvari budu još zanimljivije, sam Vučić je još 2004. godine u Narodnoj skupštini predvodio anketni odbor za utvrđivanje istine o zloupotrebama u elektroprivredi.

Tada je iz prve ruke mogao čuti sve o mehanizmu uvoza mazuta i namernog sabotiranja domaće proizvodnje struje kako bi uvoznički lobi ostvarivao profite.

Očito je kao dobar i savestan učenik sve ove mehanizme dobro izučio, ali ne da bi ih ukinuo već da bi ih unapredio.

Ovako unapređen sistem je isisao stotine miliona evra iz elektroenergetskog sistema Srbije i pripremio ga za preuzimanje od strane neke multinacionalne kompanije ili investicionog fonda.

Iz tog razloga je u avgustu mesecu potpisan ugovor u Vladi Srbije sa jednom američkom konsultantskom kućom o izgradnji velikih solarnih elektrana sa idejom da čitav posao preko lokalnih partnerstava sa Amerikancima dobiju ljudi iz neposrednog Vučićevog okruženja, čime bi ujedno dobili i neku vrstu političke zaštite.

Sve to bi bilo plaćeno sa tri posto tržišta električne energije i zaduživanjem države od milijardu evra. Takođe, intenzivno se radi da bude ukinut moratorijom na izgradnju nuklearnih elektrana.

Imali smo prilike da čujemo kako direktor JKP „Beogradske elektrane“, Rade Basta poziva da američke kompanije (eksplicitno je spomenuo firmu TerraPower koja je u vlasništvu Bila Gejtsa) dobiju posao izgradnje nuklearki.

Slično je potvrdio i sam Vučić, koji je u oktobru najavio mogućnost da Srbija sama gradi modularne nuklearne elektrane, a što je upravo i oblast kojom se bavi kompanija TerraPower.

Kroz čitavu ovu igru ide se na ono što je potpisano u Vašingtonu, a to je odvajanje Srbije od Rusije u sektoru energetike.

O ovome je nedavno govorio Ričard Grenel, koji je inače u američkoj administraciji bio zadužen za rušenje saradnje Moskve i Berlina, tako da nije ni čudo što mu je krajnja tačka angažmana bila u Srbiji, gde se interesi Nemačke i Rusije dodiruju.

Na primeru energetike bi recimo taj zajednički rusko-nemački interes u našem regionu mogao biti izgradnja gasnih elektrana, a u perspektivi i prelazak na vodonik.

Na ovaj način bi se izvršila pravedna energetska tranzicija kojom bi se sa uglja prešlo na zemni gas i potom na vodonik (i druge gasove koji nisu štetni za životnu sredinu).

Ovakva energetska tranzicija bi omogućila da zajednice ljudi koji žive u Kostolcu, Lazarevcu, Obrenovcu dobiju mogućnost da ostanu u sektoru proizvodnje električne enrgije za šta su već generacijama obučavani.

Na ovaj način bi se sačuvao i ljudski kapital koji je vredan koliko i savremene tehnologije.

Međutim, ako interesi Vučića i njegove ekipe nadvladaju, Srbija će dobiti američke nuklearne elektrane i time će postati energetski, ekonomski i politički rob, a u perspektivi i batina kojom će se udarati po Rusiji i EU blokadom puta njihove saradnje koji trenutno ide preko nas.

Bilo kako bilo, može se reći da je ovo prelomni trenutak ne samo za elektroenergetski sistem već i za budućnost Srbije uopšte.

Vidimo da ovaj kleptokratski režim ima očigledan zadatak da razori centralnu Srbiju i da na taj način zaobilaznim putem izvrši izdaju Kosova, Srpske i svih drugih nacionalnih interesa.

Poznato je da u sektoru proizvodnje električne energije mi kao narod i država imamo najveći stepen suverenosti i upravo zato je slamanje ovog sistema u stvari lomljenje poslednje kosti koja Srbiju drži uspravno.

Zbog toga je sada već od životne važnosti što hitnije oboriti ovu vlast.

Uveren sam da su nam Savo Manojlović i Crni dali model kako se to može uraditi.

Građanska neposlušnost i spremnost da se napusti politička korektnost u momentu kada je život ugrožen su put do pobede!

U takvoj borbi nema mesta stranačkim i predizbornim kalkulacijama već mora postojati akciono jedinstvo svih nas koji se protivimo ovom ludilu koje vlada državom.

Autor je doktorand na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i predsednik Narodnog slobodarskog pokreta