Vučićev sudar sa stvarnošću

Srbija se nikada neće svrstati na polje ljudskih prava, saosećajući sa žrtvama, dokle god je na vlasti režim iz devedesetih. Isti taj režim, iz kojeg je srpski predsednik ponikao i naveliko doprineo da posledice budu pogubnije kako na građane druge nacije i vere, odnosno naše susede, tako i na građane sopstvene države, danas je u prilici da ponovo raspolaže robnim rezervama, pregovara o spoljnopolitičkom položaju zemlje, odlučuje o sudbinama u uslovima koji su na ivici života i smrti.

Kao da se nešto drugo moglo i pretpostaviti od povratka na vlast tandema potomaka Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića.
Aleksandar Vučić je u naletu stvarnosti, koju naveliko određuje rat u Ukrajini, počeo da se ponaša onako kako je jedino i moguće da se on sa takvim osobinama i opterećen ratnohuškačkom prošlošću i profiterstvom i ponaša – da kuka nad sopstvenom sudbinom, da iskrivljuje istinu, da se predstavlja kao Bog i savršen u kontekstu smrti, gladi i neizvesnosti.

Tako mu odgovarajuće stoji da ide i, kako kaže, zbog nepoverenja u izveštaje koje dobija, sam broji robne rezerve. Pa da potom izjavi da nije baš u stanju da sve sam izbroji ali da je došao da bi mediji slikali kako on radi predano na njihovom održanju.

– Ako smem to da kažem i ako sve ovo realizujemo iz dogovora sa Putinom, mi ćemo po pitanju snabdevanja gasom imati sigurnu zimu, kazao je Vučić, ističući da je cena gasa koju je dogovorio sa ruskim predsednikom u ovom trenutku tri puta manja – a zimi će, kako je istakao, biti čak deset puta manja – nego što plaćaju ostale evropske zemlje.

Srbija do Tokija, samo da ne padne atomska, koju je najavio kao izvesnu pre nedelju dana.