Danas je 29. maj 2017. Na današnji dan pre 26 godina Zvezda je napravila neponovljiv uspeh u Bariju, osvojila je titulu prvaka Evrope. Tim povodom želim da vam ispričam jednu aktuelnu priču o dva velika zvezdaša u iz sveta srpske politike i biznisa.
Dolazeći na vlast čovek, koji u Srbiji već pet godina „pušta kišu“, uhapsio je Miroslava Miškovića pod optužbom da je zloupotrebom položaja u putarskim preduzećima, stekao navodnu protivpravnu finansijsku korist. Mišković je na sudu dokazao da on jeste većinski vlasnik tih firmi, ali da u njima nema nikakvu poslovnu funkciju niti službeni položaj koji bi mogao da zloupotrebi. Trebalo je dakle da Mišković bude oslobođen Ali nije jer prvi potpredsednik Vlade koji je u to vreme više puta izjavljivao da se ne meša u rad sudstva, javno saopštava da bi oslobađanje Miškovića bio njegov najveći neuspeh. Istog časa je Ministarstvo pravde po hitnom postupku pokrenulo postupak za izmenu Krivičnog zakona.
Zloupotreba službenog položaja je izbrisana iz Zakona i prekvalifikovana u novopropisana krivična dela, koja nisu postojala u Zakonu kada je Mišković optužen i uhapšen. Bilo je to flagrantno kršenje Ustava i načela Krivičnog prava. Jer, u Ustavu lepo piše – citiram: „Nema krivičnog dela ako ono nije bilo propisano važećim Krivičnim zakonom u vreme kada je navodno delo počinjeno.“
To praktično znači da je protivustavno retroaktivno (tj. unazad) primenjivati nove zakonske odredbe. Mišković je oslobođen i po tim novim odredbama, a osuđen je za pomaganje sinu koji je navodnim neplaćanjem poreza oštetio državu za oko tri miliona evra. Kada su advokati odbrane pokazali Sudu potvrdu Ministarstva finansija prethodne vlasti da taj porez ne treba platiti, Tužilaštvo je tražilo i dobilo potvrdu Ministarstva finansija aktuelne vlasti da je taj porez trebalo platiti i tako je Mišković osuđen na pet i po godina zatvora.
Čitav ovaj uvod pravim da bih javno postavio pitanje: S kojim je pravom i sa kojim obrazloženjem, premijerski predsednik Srbije pre par nedelja, iz državnog budžeta koji pune svi građani Srbije pa i mi opljačkani penzioneri, uplatio 1.200.000 evra politikantima, lažnim biznismenima, kriminalnim i polukriminalnim strukturama koje odaju počast ubijenom prodavcu droge Saletu Mutavom i koji danas vode Partizan.
Dati nekome ko duguje milione državi za poreze, struju, komunalije i plate zaposlenima, naš novac, to nije ništa drugo nego čista zloupotreba službenog položaja. Novac je dat iz ljubavi, ali ne prema propalom Partizanu već prema svojoj bratiji koja je prošle nedelje, pobedom nad Lučanima osvojila lažnu titulu u pilićarsko-lopovskom takmičenju, proglašavajući to najvećim uspehom Partizana svih vremena. I taj ološki trujumfalizam pokazuje da nisu dostojni istorije slavnoga kluba.
Naravno da on neće uhapsiti samoga sebe jer je takva zloupotreba službenog položaja nekažnjiva, pošto je to delo zbog Miškovića izbačeno iz Zakona, ali ja mislim da nam niko ne može uskratiti pravo da svakog dana, u svakoj prilici postavljamo ista pitanja: Gospodine predsedniče Vlade i novoizabrani predsedniče države, zašto ste toliko bahati, zašto mislite da sve to što nam radite, može proći nekažnjeno?
Ako mislite da je moguća država bez i jednog disonantnog tona prema vlasti, da ste vi jedini u pravu, da sve znate, onda tu pomoći nema.
Još su stari Rimljani imali izreku koja glasi: Memento mori – seti se da si smrtan. Jednom ćemo svi mi pa i ti doći Bogu na istinu.
Autor je urednik Sportske galaksije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
