Vučićeva destrukcija

Priča mi neki dan lekar koji me leči od išijasa: Mogu da razumem neustavnog vladara Srbije Vučića, kad se u borbi za vlast služi svim i svačim i političkim i nepolitičkim sredstvima.

Kad zbog vlasti gazi Ustav, guši Parlament, drži većinu medija pod apsolutnom kontrolom.

Kad obećava kule i gradove, laže i vara da ne trepne.

Ali nije mi jasno, odakle novac da se onako bahati deleći u ime Srbije, koja je i zvanično po standardu stanovništva najsiromašnija zemlja Evrope.

U tom pitanju krije se zapravo sva muka Srbije sa pljačkaškom, kriminogenom i korupcionaškom vlašću Aleksandra Vučića.

A u isto vreme i odgovor na pitanje zašto je Srbija visoko kotirana na listi zemalja koje u ozbiljnom biznisu treba izbegavati.

Država je naime pretvorena u veliku mašinu za međunarodno pranje para.

Dva su izvora novca kojim u ime zarobljene države Vučić i njegova vlast raspolažu.

Jedan je vidljiv a drugi nevidljiv, odnosno tajni. Od vidljivog izvora funkcioniše vlast a tajnim se služe on i njemu najbliži, bolje reći njegova „Koza nostra“.

Zna li iko u ovoj zemlji, osim Vučića i nekih iz njegovog okruženja, gde se dedoše pola milijarde evra od prodaje Aerodroma Beograd.

Zna li iko drugi osim njih, koliki se i čiji novac vrti u megaprojektu „Beograd na vodi“.

Zatim, šta se sve krije i koje se pare obrću iza tajnih ugovora o prodaji Kinezima rudnika Bor i železare Smederevo.

Pljačka Krušika i kompletne vojne industrije Srbije, kao i prihodi od uzgajanja narkotika po farmama u Vojvodini i celoj Srbiji, do skora su bili tajni a sada su postali javni izvori novca Vučićeve kleptobrigade samo što su sume tajna.

Konačno, ali ne i na poslednjem mestu, samo Vučić zna koliki je i gde odlazi novac koji Evropska unija plaća za prihvatanje migranata.

I tako dalje, i tome slično.

S druge strane, vlast finansijski funkcioniše, ne preko vidljive nego preko otvorene pljačke građana. Ta pljačka se baca na margine medijskog interesovanja, jer su u prvom planu borba za Kosovo i protiv Kosova, a od skora i odbrana „srpskih svetinja“ u Crnoj Gori.

Od onog tajnog izvora novca, kao i od nameštenih poslovnih tendera, finansiraju se Crkva, tabloidni mediji i pretorijanska garda u vidu tzv. navijača zvanih Delije i Grobari. Uz njihovu pomoć, Vučić diže na noge i izvodi na ulice demonstrante, kad god mu zatrebaju.

Ovih dana to su crkvene litije i molebani zbog navodne odbrane srpstva i pravoslavnih „svetinja“ u Crnoj Gori. Sve se to radi da se ne bi pričalo, pisalo niti razmišljalo o mukama svakodnevnog života gde se jedva sastavlja kraj sa krajem.

Jer, šta je to ako ne pljačka, kada se u zemlji sa najnižim primanjima u Evropi, vožnja autoputem od Pirota do Subotice, naplaćuje 1780 dinara, dok se u Mađarskoj na primer, na svim autoputevima bez ograničenja, vozite deset dana za samo 1217 dinara.

U isto vreme na parkingu Aerodroma u Nišu dnevno plaćate 1.000 a u Budimpešti samo 163 dinara.

Pljačkaju nas i preko rekonstrukcija ulica i trgova koje ponavljaju po nekoliko puta i nikako da ih završe.

Pljačkaju i putem muzičkih fontana i novogodišnjih rasveta usred jeseni. O porezima, cenama komunalija i robe široke potrošnje kod nas i u Evropi ne treba trošiti reći.

Bivši huligan iz one rupe na Severu Zvezdinog stadiona, u sadejstvu sa naslednicima kriminalca i zločinca Arkana, totalnom društvenom destrukcijom, srušio je u Srbiji sve pravne, moralne, političke i verske stubove društva.

To nisu ljudi, niti političari, to su kleptočudovišta koja svojom lopovskom šizofrenijom uništavaju srpsku politiku, privredu, kulturu, sport – bukvalno sve. Samo umno poremećeni i slepi ne vide da Srbiju vodi i njome vlada talog bivšeg društva.

Jer neustavni vladar je pocepao nekadašnje srpsko društvo na interesne grupe koje su u stalnoj borbi za vlast, kao skakavci pojele tolike decenije naših života.

Neograničena kontrola svih tokova novca, omogućava Aleksandru Vučiću da se ponaša kao vlasnik Srbije i da deli naš novac kome i kad zaželi.

Ne postoji država u svetu koja je svoju kasu dala na raspolaganje jednom jedinom čoveku i to kako sam kaže – hronično bolesnom.

Zbog svega rečenog u ljudima se već godinama skuplja jad i gnev koji jednom mora eksplodirati.

U tom smislu neustavnom vladaru i njegovim lopovskim brigadama više se ne sme davati legitimitet na lažnim izborima.

Do pravih izbora može nas dovesti samo prelazna, ekspertska ili vlada nacionalnog spasa.

Ta vlada bi morala da unormali pocepano društvo i donese nov izborni zakon kojim bi se ukinulo pravo bavljenja politikom svim pripadnicima srpske političke apokalipse od Vučića, Dačića i Šešelja do Nikolića i Palme…

Jer sa apokaliptičarima i njihovim izborima, Srbija putuje ravno u istorijsko bespuće.

PS. Izgleda međutim da Srbiji zaista nema spasa. Jer na političkoj sceni, bolje reći na mestu zločina, ponovo glavnu ulogu preuzima učitelj neustavnog vladara Srbije, ratni zločinac i lažni četnički vojvoda doktor Hulja Šešelj. Taj zločinac promoviše javno svoje ustaštvo preko lažne odbrane Srba od genocida u Srebrenici, i proglašavanjem najuglednijih Srba izdajnicima, poput upravo preminulog kolege Dragoljuba Žarkovića.