foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Još pred izbore 17. decembra prošle godine sam javno pisao i govorio o tome da je Vučić svesno ostavio deo lokalnih samouprava kako bi imao kampanju i tokom prve polovine 2024. jer mu je potrebno pokriće za svojevrsni politički blickrig koji mora da obavi. Iz istog razloga je ponovio i izbore za Grad Beograd iako je mogao da sastavi većinu, ali bez glavnog grada lokalni izbori ne bi bili prvorazredno političko pitanje.
U nedelju drugog juna, Vučić će dobiti više od pedeset procenata glasova na svim izborima, a najubedljiviju pobedu će postići u Beogradu u kojem će imati oko 55%, dok će prva naredna lista imati 15%. Na ovaj način će makar privremeno dobiti legitimitet i neku vrstu potvrde naroda kako eto on nije ništa kriv i da se sam samcit bori protiv svetske nepravde.
Nažalost, deo parlamentarne opozicije kao i neke ugledne ličnosti su po mom dubokom uverenju napravile fatalnu grešku što su učešćem na ovakvim izborima omogućili i međunarodni legitimitet režimu. Posebno je veliki problem to što se ovi izbori održavaju paralelno sa evropskim (zato su i zakazani za drugi jun) i što će biti dokaz da u Srbiji nema političke snage za promene i to će biti signal za novu administraciju u EU da barem za neko vreme ni ne pokušavaju da smanje nivo odnosa sa aktuelnim režimom.
Tužna će biti slika da Orban u Mađarskoj pada na oko 40% (možda i koji procenat niže) jer je dobio jakog konkurenta (Petar Mađar) koji mu je već preuzeo deo glasača, dok Vučić još pojačava rezultat i sa 39% u Beogradu za šest meseci dolazi na 55%. Pri tome, naravno da su procenti odraz ne pojačane popularnosti vlasti već smanjenog poverenja u ovu i ovakvu opoziciju.
No, u prvi mah niko neće praviti neke dubinske analize već će utisak biti da je Srbija u beznadežnom stanju kao jedna od poslednjih talaca tzv. hibridnih režima čija je glavna odlika da imaju fasadu demokratije dok su u suštini potpuno diktatorski.
Međutim, ipak su izbori drugog juna Vučićeva labudova pesma, a i poslednji krug koji na ovakav način trče naprednjaci. Međunarodna situacija se usložnjava, a kulminaciju će doživeti na američkim predsedničkim izborima. Kako god da se oni završe biće eksplozija, a rikošeti će da lete na sve strane.
Ono što već sada dolazi u region Zapadnog Balkana jeste sve očigledniji udar na kriminalnu hobotnicu koja drži u zarobljeništvu sve države, a kao taoce svih 18 miliona građana koji ovde žive. Primer Crne Gore je tu najslikovitiji imajući u vidu da je dosadašnji lider ove države, Milo Đukanović bio glavni regionalni koordinator i da se preko njega lično dosta toga odvijalo.
Recimo, ulazak Rusije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata na ovdašnje tržište je direktna Milova zasluga, ali u novom odnosu snaga u svetu mu je to postala svojevrsna omča o vratu. Politički Zapad je uvideo da podržavanje hibridnih režima iako po njih daje benefite, počinje da pravi sve više štete.
Recimo, Nemačka je dugo podržavala Orbana i Vučića jer su dobijali velike benefite za svoju industriju. Međutim, istim kanalima je sada došla Kina koja planira da zaokruži priču oko proizvodnje elektroautomobila i pratećih komponeti i da na taj način bukvalno potopi evropsku autoindustriju.
Takođe, Kinezi sve više preuzimaju evropski ponos, a to je zelena energetska tranzicija. Zbog svega toga će na Zapadnom Balkanu sve važniju ulogu da ima Europol koji će seći glavne poluge svih režima, a to je organizovani kriminal. Posebno će rad biti aktivan ukoliko pobedi Tramp pa region krene njemu u zagrljaj, a što Vučić predajom zgrade Generalštaba njegovom zetu već jasno pokazuje da će da radi.
Ono što je pak ključno je konačno se dobro pripremiti za taj period koji je pred nama. Prvi korak će se desiti već drugog juna uveče kada Vučić bude pročitao izborne rezultate. Javnost će jasno videti potpuni slom ionako slabe opozicije što će biti signal da se mora praviti nova opoziciona realnost. Lično mislim da je taj slom blagotvoran jer smo do sada imali privid da opozicija postoji, a od trećeg ujutru ćemo biti u obavezi da je od nule gradimo.
U tom pogledu je jako važno da građani izađu što masovnije na lokalne izbore i daju podršku isključivo autentičnim grupama građana kojih ima svugde sem u Beogradu. LJudi poput Perice Popića iz Apatina, Predraga Belića iz Alibunara, Danila Lukića iz Plandišta, Đoke Ćurčina iz Titela, Miše Bačulova iz Novog Sada, Ivana Ćalovića iz Čačka i brojnih drugih širom Srbije biće temelj te preko potrebne nove opozicione realnosti.
A da bi se režim konačno pobedio, ne može se boriti tako što se pristane na njegova pravila i mesto i vreme koje on odredi. Naredni okršaj će biti onda kada Vučić ne bude spreman i na temi koja ga jedino može uzdrmati, a to je njegova umešanost u balkanski kriminalni kartel.
Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
