Vučićeva lažna briga za slobodu medija

Vučić, istina od kako suvereno vlada Srbijom, maltene deceniju, nije zabranio nijedan medij, ali zašto onda nema oglasa i reklama javnih preduzeća u medijima koji su kritički nastrojeni prema njegovom režimu, i zašto se u većini prorežimskih medija ne može čuti maltene ništa što ne godi uhu Vučića i njegovih poslušnika već godinama?

Ako je tako kako on kaže, zašto su medijske slobode uopšte jedna od tema predstojećih razgovora o unapređenju izbornih uslova?

I zašto Vučić, ako toliko ceni slobodu izražavanja, sa neskrivenim potcenjivanjem i prezirom javno komentariše pitanja koja mu postavljaju kritički nastrojeni mediji, umesto da učtivo odgovori na njih, kako mu funkcija nalaže?

Na kraju, zašto, ako se on toliko bori za slobodu medija, Evropska komisija godinama unazad u izveštajima o Srbiji konstatuje da nije napravljen nikakav pomak u tom domenu koji je veoma važan za put naše države ka EU? A taj put ka Uniji je odavno usporen, upravo zbog zabušavanja Vučića i njegovih piona da sprovedu važne reforme u segmentima koji se odnose na izgradnju pravne države.

Podsetimo po ko zna koji put – Srbija nije prošle godine dobila zeleno svetlo za otvaranje nijednog poglavlja u pregovorima sa EU, što, takođe, jasno ukazuje na nezadovoljstvo Brisela, uključujući Sema Fabricija, stanjem demokratije, uključujući porobljene medije.

Autor je predsednik Demokrata Srbije