Vučićeva lična država kojom vladaju bezlični i bezobzirni

Prirodne pošasti i društvene krize lakmus su za očitavanje ljudskih karaktera.

Karakter pripada drugoj ljudskoj prirodi: čoveku kao kulturnom biću, ne njegovoj biologiji.

Biološko biće je samo osnova na kojoj se gradi druga ljudska priroda, odnosno čovek kao kulturno biće. Ta druga priroda pokazuje ljudskost, ono što čoveka izdvaja iz svih drugih bića.

Čovek se karakterom prepoznaje kao kulturno biće. Karakter pokazuje našu čovečnost, odnosno zrelost čovekove ličnosti.

Karakter se procenjuje pomoću dva bitna svojstva: doslednosti i predvidljivosti. Doslednost i predvidljivost pokazuju i identitet i integritet jedne ličnosti.

Za normalan društveni i politički život doslednost i predvidljivost u postupcima i ponašanju pokazuju ne samo nivo nečije kulture nego i kakva je politička kultura pojedinaca, grupa, organizacija, odnosno celokupnog društva.

U dobro uređenim političkim porecima upravo se doslednošću i predvidljivošću političara meri koliko su oni odrasli i zreli.

Dominacija nedoslednih i nepredvidljivih pojedinaca u društvu i politici čini to društvo i politiku nesigurnom, nestabilnom i haotičnom. U takvim društvenim i političkim okolnostima caruju prevara, laž i manipulacija.

U društveno-političkom životu u kojem preovlađuju takve karakteristike izmešani su istina i laž, pravda i nepravda, dobro i zlo. Život se u takvim društvima odvija kao u živom blatu.

Kad demagozi, hohštapleri i kalkulanti premreže društvo i državu u njima se sve razara. Kratkoročno su na dobitku ta nenormalna čudovišta, koja dominiraju društvom i politikom, ali na dugi rok svi smo na gubitku, do nestanka.

Dok stoje na ramenima građana, kojima su tlo već pretvorila u živo blato i grabe sve što se može zgrabiti, ta ljudska čudovišta nisu svesna i neće da znaju da zajedno na kraju svi tonemo.

Ta oholost i bezobzirnost sve urušava, na kraju i njih same.

Izbori u režiji demagoga, kalkulanata, hohštaplera i uzurpatora unapred su za sve normalne građane izgubljeni, jer su oni koji organizuju tu šaradu već izabrani.

Jedini način da se njihovoj dominaciji pruži otpor jeste da se svi normalni građani povežu, nezavisno od njihovih ubeđenja i uverenja, odnosno ideoloških i drugih razlika.

Da bi se normalnost povezala, naravno, potrebno je da se to čini na organizovan način, a to je u demokratskim društvima posao partija. Kada imamo nenormalnu vlast, onda bi trebalo makar da imamo normalnu opoziciju.

Iz tih razloga, koji su važniji od bilo kakvog političkog dobitka, treba sve normalno i sve u okviru opozicije da se poveže i pruži otpor.

U ovim okolnostima jedini pravi otpor jeste bojkot unapred rešenih ,,izbora“. Bojkot izbora nije pokazivanje da građanima vladaju antipolitički principi kao što su ravnodušnost i nemoć, već svest i savest da je izlazak na ovakve ,,izbore“ razarajući i poguban. Borba građana i opozicije za bojkot izbora je ništa drugo nego borba za izbore.

To je borba za ispunjenje izbornih preduslova i uslova koji će omogućiti slobodne i poštene izbore.

Izbore koji će građanima omogućiti da bez straha, pretnji i ucena slobodno iskažu svoju volju, glasajući za one za koje smatraju da su ozbiljni, odgovorni i da imaju realne ponude i bolje argumente kako da se uredi društveni i politički život, odnosno kako da se oporave političke institucije i da se sve u državi odvija prema vladavini zakona, odnosno vladavini prava.

Preduslovi i uslovi za slobodne i fer izbore garancija su da će sutra, ko god dobije legitimitet, sprovoditi legalitet onako kako to nalaže vladavina prava.

Naravno, to podrazumeva da će svako u vlasti, ako učini bilo kakvu zloupotrebu, odnosno nelegalnost i uzurpaciju, biti smenjen i kažnjen.

Bez toga nema poštenih i slobodnih izbora.

Prihvatanje i sprovođenje preduslova i uslova za izborni proces nije ništa drugo do garancija da će oni koji osvoje vlast biti pod stalnim nadzorom i kontrolom nadležnih institucija i građana.

Trenutno u ovoj zemlji apsolutno dominira lična vladavina, odnosno lična samovolja i uzurpacija Aleksandra Vučića uz pomoć bezličnih saradnika – ljudi bez svojstava, kako je početkom 20. veka ljude bez lica i obraza opisao veliki bečki pisac Robert Muzil.

Ti Muzilovi bezlični i bezobzirni, koji su se nametnuli u nekim od tadašnjih evropskih država i imperija, otpočeli su dva svetska rata u kojima su počinjeni do tada neviđeni zločini nad ljudima, uz ogromno razaranje materijalnih dobara.

Bili su to ,,veseli jahači apokalipse“. Evo vek posle toga Srbiju vodi jedan apsolutni samovoljnik uz odabranu, veselu apokaliptičnu bratiju: lične sluge, bezlične koalicione saradnike, političke lešinare i opozicione kalkulante.

Posle ovih izbora imaćemo izoštrenu vulgalno-brutalnu ličnu samovolju uz bezlične i bezobzirne sluge, poltrone, laskavce, licemere i kalkulante. Srbija je sada trenutno lična Vučićeva država, jer je on uzurpirao svu vlast i sve institucije.

Ostala su samo mala ostrva u okviru sudske vlasti i dostojni pojedinci koji se profesionalno ponašaju, ali koji ne učestvuju u bitnim poslovima u okviru svojih institucija.

Nažalost, i na ovim izborima izdvajaju se oni koji su se veštom mimikrijom u okviru opozicije prikazivali u drugačijem svetlu, kao velike demokrate i zastupnici vladavine prava.

Videvši da je neučešće na izborima za njih lični gubitak potpuno su se razotkrili i pokazali pravu prirodu svoje ličnosti. Brzo su se ovi opozicioni kalkulanti ujedinili pred izbore.

Znajući da svi ozbiljni politički akteri u opoziciji neće da učestvuju u neslobodnim, nefer i lažnim izborima, ovi su se prijavili da učestvuju. Dočekani su sa odobravanjem od Aleksandra Vučića, kojem je važno da se spolja prikaže da ima opoziciju.

Čak je na neprimeren način uoči raspisivanja izbora smanjio izborni cenzus da bi privukao ove kalkulante i pribavio lažni legitimitet.

U toj kalkulantskoj ujedinjenoj opoziciji koja izlazi na izbore prepoznajem ne samo kalkulante iz bloka demokratskih partija već i neke promotere „belih listića“.

One što su u ime zabrinutosti zbog sebičnih pojedinaca, koji su dok su bili na vlasti do 2012. godine to iskoristili za razne zloupotrebe, mahinacije i prevare kompromitujući demokratsku vlast, pomogli da novi radikali osvoje vlast.

Ovi promoteri „belih listića“, uz veliku aktivističku buku, nisu samo doveli one koje je trebalo lustrirati, nego su uništili demokratsku orijentaciju koja će se teško ponovo uspostaviti u Srbiji.

Vlast je uz njihovu pomoć osvojila nemilosrdna i brutalna nova radikalska bratija koju je Slobodan Milošević stvorio devedesetih godina da bi mu služila kad je trebalo oposliti nešto prljavo, nečasno i brutalno.

Pokazalo se da te ,,velike demokrate“ u propagiranju na izborima ,,belih listića“ nisu to radile zbog opšteg dobra, nego zbog ličnog nezadovoljstva što su jednog momenta u okviru tadašnjih demokratskih vlasti izgubile položaje i značaj.

Zbog svog ličnog probitka, krenuli su da preobučene radikale dovedu na vlast i razore budućnost demokratske orijentacije.

Na (njihovu) žalost, većina se prevarila.

Od novih radikala nisu dobili ono što su očekivali: ambasadorske i ministarske položaje ili druga probitačna mesta, odnosno dobro plaćene položaje u državnim agencijama, upravnim i nadzornim odborima državnih institucija i preduzeća.

Njima je, naprosto, lični interes pomračio svest, a novi radikali nisu im verovali iako su oni iskreno doprineli da se ovi dokopaju vlasti. Uzeli su samo one iz demokratskih partija za koje su imali tačne informacije od službi da će raditi sve što oni od njih zahtevaju i da će biti odaniji i veći izvršioci i od novoradikalskih članova i sledbenika.

Stara je pouka kad je u pitanju borba za vlast da će oni koji lako prelete iz potpuno suprotne ideološke orijentacije u drugu, iz jedne partijske orijentacije u drugu, kada ih dobro stegnete, raditi sve najprljavije što je potrebno vlasti.

Naučili su da dvostruko bijeni (čitaj pokvareni) trostruko vrede za sve izvršilačke, posebno za najprljavije, najvulgarnije i najbrutalnije poslove.

Neka dobro svi iz opozicije zapamte da će uvek u njihovim redovima biti onih koji će stalno kalkulisati, ali i da je u njihovim redovima prisutno još mnogo saradnika tajnih službi.

Dok se ne otvore dosijei saradnika tajnih službi po ideološkoj osnovi, nećemo znati koliko ih je u opozicionim partijama.

Tek kad se otvore dosijei, znaće se koliko ih je i na osnovu toga moći će da se pročiste partije, ali i da se pročisti politički život. Izlazak na ove izbore jeste jedno od tih pročišćenja opozicije od kalkulanata.

Nesporno je da je većina građana nezadovoljna, ali da je i okovana strahom, posebno egzistencijalnim, i da provodi dane u velikoj i dubokoj tišini. Strah, očaj, zbunjenost i otupelost građana, koja dolazi od jednog prirodnog virusa i drugog veštačkog, političkog, završiće da će na ovim zbrzanim izborima.

Aleksandar Vučić će dobiti glasove, s tim što treba znati da će dobiti i one glasove građana, posebno u unutrašnjosti, koji neće izaći na izbore.

Rešiće to Vučić preko dobro organizovanih kadrova, odnosno preko onih koji imaju ličnu korist, kao i preko ucenjenih da ne izgube posao u javnom sektoru, ali i poslove kao privatnici. U toj prevari učestvovaće i oni koje će jednostavno potkupiti.

Pomoću poželjne kalkulantske opozicije Vučić će legitimizovati ove izbore i na osnovu toga skrpiti legitimitet. Ovo će biti izbori u kojima strah, ucena i kalkulacija ljude čini manjima od trave i tišima od vode u ravnici.

Naravno, sve je ljudsko trošno, pa i Vučićevo tiranstvo. Međutim, ovde se ne dovodi u pitanju trošnost, nego naše nepovratno vreme koje se troši na nenormalan i neljudski način.

Opozicijo – budi jednom do kraja dosledna i predvidljiva. Svaka vrsta kolebljivosti je izgubljena bitka i nenadoknadiva šteta. Budimo odgovorni pred građanima – uzdržimo se i izdržimo. Zato napred u borbu za bojkot izbora i borbu za izborne uslove.

Autor je univerzitetski profesor u penziji