Vučićeva lutrija bez zgoditka

Istovremeno, nije mu „čudno“ što je poverenje u domaće institucije toliko poljuljano da ljudi više ni sopstveno zdravlje ne žele nikome da povere.

Računa šef naprednjaka da nam je dovoljno isprao mozgove bombardujući nas preko svojih glasila spinovima, dezinformacijama, budalaštinama iz domena „zone sumrake“, te da smo zaboravili šta se dešavalo pre 15 meseci. I tokom tih 15 meseci. I ko je to kreirao. Ali nismo zaboravili. I tu je uzrok problema koji on sada pokušava da zamaskira „lutrijom“.

Da nije lično Vučić govorio da se korona leči rakijom, da nije lično Vučić na javnom servisu cerekanjem odobravao „ocenu“ da je reč o najsmešnijem virusu koji postoji samo na Fejsbuku, danas bi se verovatno mnogo više ljudi odlučilo na vakcinu protiv virusa od kojeg je u međuvremenu u svetu umrlo preko četiri miliona ljudi.

Da nije lično Vučić tokom vanrednog stanja, dok su ljudi bili zatvoreni u svojim domovima, vršljao po Srbiji u sklopu svoje promo-turneje vukući za sobom svitu propagandista, ne poštujući propisane mere fizičke distance, noseći zaštitnu masku ispod brade kao portiklu, danas bi mu vrlo verovatno mnogo više ljudi poverovalo kad kaže da vakcina spasava živote.

Da nije lično Vučiću „stručni deo“ Kriznog štaba instalirao politikante koji glume doktore, da nisu isti ti politikantski doktori sluđivali narod kontradiktornim izjavama, igrali se „toplo-hladno“ sa narodom, pretili italijanskim scenarijem pa proglašavali pobedu, za koje u samo 20 dana razlike derbi sa 15.000 ljudi nije bio epidemiološki rizik a protest jeste, danas bi vrlo verovatno narod imao poverenje u te „stručnjake“. Mada, poverenje naroda im možda i ne treba, neki su već namireni ministarskom funkcijom.

Da nije Vučićev Krizni štab manipulisao brojem inficiranih i umrlih, da nije višestruko umanjivao broj stradalih od virusa (a što je razotkrio BIRN), svesno time saučestvujući u prevari režima kako se „uspešno bori“ sa koronom, danas bi im ljudi verovali kad javno pozivaju na vakcinaciju.

Da nisu Vučićevi tabloidi spinovali priče kako je procenat smrtnosti od korone najmanji u Srbiji i da je to zato što Srbi „imaju gen“ koji ih čuva od virusa, danas bi vrlo verovatno mnogo više ljudi verovalo da je rizik od vakcine manji od rizika od bolesti.

Ali ništa od toga Vučić nije propustio da uradi i sad su mu krivi neki „čudni ljudi“, a on mora naciju lutrijom da spasava.

No, ono što najviše izaziva grč u stomaku, jeste zastrašujuća činjenica da Vučićeva „lutrija“ traje već skoro deceniju. Obrazac koji vlada Srbijom već 30 godina, a on ga je preuzeo od svojih mentora i prethodnika i „unapredio“. U toj „lutriji“ narod se drži praznih džepova i sve praznijih stomaka, bombarduje se tabloidnim manipulacijama, podgreva mu se osećaj bespomoćnosti.

Tako onemoćalom narodu prodaje se laž da sam ne može da uradi ništa, već da mu preostaje samo da čeka „zgoditak“ – dobitnu kombinaciju koju će iz bubnja da izvuče neka ruka, režimska naravno. Samo što se taj zgoditak nikada ne desi. Osim za one koji drže bubanj.

Zato je važno da se ne bavimo samo posledicama, već i uzrocima. Jer ako ne rešimo uzrok, desiće se opet neke rupe koje ćemo morati da krpimo. Važno je i zapamtiti: Može i drugačije.

Mogu ljudi od integriteta, ličnog i profesionalnog, da govore o vakcinaciji, a ne oni koji su svoje ime debelo isprljali.

Mogu institucije da rade za građane, a ne za partije, pa onda neće biti „čudnih ljudi“ koji im ne veruju.

Može državni novac, novac svih građana Srbije, da se koristi za pravovremeno lečenje ljudi, a ne za lične kampanje bilo kog političara. Ne daju političari „100 evra“, daje Srbija.

Može narod da se edukuje, a ne da se zaslepljuje tabloidima. Onda će sam moći da odlučuje, a ne da se „potkupljuje“ kojekakvim lutrijama i vaučerima.

Možda to ne može Vučić, ali ima ko može.

Autor je kopredsednik Pokreta „1 od 5 miliona“