Vučićeva najskuplja greška

Referendum svakako nije mogao da uspe zato što nijedan ishod nije išao u korist građana.

Svako ko se iole ozbiljno bavi politikom i smatra da je opozicija režimu Aleksandra Vučića, morao je da bojkotuje referendum lažne Skupštine koja je konstituisana posle bojkota izbora od strane opozicije.

Pogotovo što je referendum organizovan i održan bez ikakve ozbiljne javne rasprave i bez mogućnosti demokratske kontrole referendumskog izjašnjavanja građana od strane opozicije i nezavisnih posmatrača.

Kada je Vučićev režim doneo odluku da se referendum ne održi na teritoriji Kosova i Metohije i za sprovođenje takve odluke obezbedio pomoć Aljbina Kurtija i Ramuša Haradinaja, svojih koalicionih partnera u Prištini, bilo je jasno da je pored toga što je nelegalan, ovakav lažni referendum i duboko protivustavan.

Jer po članu 8 Ustava Republike Srbije, teritorija Srbije je nedeljiva i na referendumu ne mogu učestvovati građani samo jednog njenog dela.

Za deo građana Srbije sa Kosova i Metohije izjašnjavanje na ovom referendumu je organizovano po principu koji važi za građane Srbije koji žive u inostranstvu.

To je od strane Vučića i njegovog režima još jedan akt izdaje Srbije, koji je duboko pokolebao i njegove glasače koji su u nedelju, 16. januara, ostali kod svojih kuća.

Jedan značajan broj građana koji je protiv ovog režima ipak je izašao na referendum u nameri da zaokruži NE i pokaže da je protiv samovlašća Aleksandra Vučića.

Gromoglasno NE odjeknulo je u skoro svim velikim gradovima, naročito tamo gde je postojala jaka kontrola čitavog procesa izjašnjavanja.

S druge strane, referendumsko Da je zagušeno sramotnim brojevima izašlih tamo gde nije bilo kontrole od strane opozicije ili Crte.

Deo stručne javnosti i strukovnih udruženja pravnika podržao je glasanje za DA verujući u ono što kaže teorija, da će pravosuđe uz ovakve izmene Ustava biti lišeno političkog uticaja.

Iako većina njih zna da to DA u vreme Vučićevog samovlašća kada je pitanje poštovanje Ustava svedeno na odgovor Pa šta, predstavlja samo kozmetičke promene koje ne vode nezavisnom sudstvu i samostalnom tužilaštvu.

Za stvarne promene potreban je referendum koji će inicirati legitimna Skupština posle dugotrajne javne debate, iskazanog mišljenja stručne javnosti, strukovnih udruženja i posle postizanja što šireg konsenzusa o neophodnosti promena.

Vlast koja ne poštuje Ustav i svakodnevno ga krši nije stvarno zainteresovana da se najviši pravni akt suštinski menja.

Zato smo i imali ovakav krah referenduma.

Jer izlaznost manja od 30% je najmanja zabeležena izlaznost na bilo kojim izborima ili referendumu od ponovnog uvođenja višestranačja 1990. godine.

Sada je neophodno da se sve opozicione političke organizacije i građani koji su protiv ovog mafijaškog režima, udruže u akciji za smenu Aleksandra Vučića, čiji je rejting, što se po rezultatima lažnog referenduma nedvosmisleno može videti, u nezaustavljivom padu.

Da bi ovaj igrokaz bio kompletan, potrudio se Aleksandar Vučić, koji je prigrabivši za sebe sve funkcije na dvoru, od nedelje u 22 h rešio da postane i stečajni upravnik RIK-a, pa nam je rezultate laznog referenduma obznanio lično On, a ne oni koji su za to plaćeni.

Epilog ove farse je sledeći:

– Suočen sa debaklom u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i svim drugim velikim gradovima Srbije, Aleksandar Vučić će sada posegnuti za ogromnim arsenalom zla koji poseduje i koji će obilato koristiti tokom izborne kampanje ne bi li opstao na vlasti i slobodi.

Budući da mu je sada sasvim jasno da je izgubio podršku građana, više se ne može isključiti mogućnost da će pokušati i uraditi sve ne bi li odložio održavanje parlamentarnih izbora.

Predsednik Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić je više puta pokazao da je u trenucima kada mu je ugroženo samovlašće, osoba koja nema moralne kočnice.

Predstoji nam borba sa nekim ko je spreman na sve da bi zadržao fotelju.

Ta borba zahteva jasan plan, solidarnost svih učesnika u njoj, momentalno zaboravljanje svih međusobnih opozicionih razmirica i ideoloških neslaganja i definisanje samo jednog cilja čije dostizanje znači pobedu.

A za pobedu je očigledno neophodna i armija od 20.000 čuvara kutija obučenih da sačuvaju i odbrane izborni rezultat.

Brojevi su po Vučića poražavajući. Lažni referendum je prvo pravo istraživanje javnog mnjenja i rejtinga Vučića i SNS.

Stranka koja se hvali da ima maltene 750.000 članova, što je najveći broj članova koje ima jedna partija u Evropi, dobila je manje od 1.200.000 glasova podrške za svoju najvažniju političku akciju za koju je sprovela besomučnu propagandnu aktivnost.

Uz svu dokazanu krađu 1.200.000 je nedovoljno za 3. april. Ali je dovoljno da građanima pokaže da opozicija ima višestruko veći potencijal od SNS, i šta nam je činiti, pa da i njemu vidimo leđa.

Održavanje lažnog referenduma je Vučićeva najskuplja politička greška. I ono što je po njega najgore, osudiće ga sudije koje je sam birao.

Autor je predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke