EPA-EFE/GEORGI LICOVSKINacionalne frekvencije pod Vučićem stalno potpiruju, zajedno sa crkvenim vrhom, ludilo nacionalizma koje se, zaista graniči sa klerofašizmom.
„Ne pristajemo na celovitost BiH, ma, ima bre taj Dodik, kako god zna i ume da otcepi Republiku Srpsku od BiH. Ne pristajemo da Kosovo nije Srbija, već njena duša i telo i habitus cijeli, epski i historijski. Ne pristajemo da nam drugi, tamo neki zli ljudi sa Zapada, kreiraju politiku kakvu mi želimo da vodimo, a to je naša i samo naša Sorabska, jer smo pre svih na svetu jeli zlatnim viljuškama, dok su drugi hasali prstima.“
Nacionalne frekvencije pod Vučićem stalno potpiruju, zajedno sa crkvenim vrhom, ludilo nacionalizma koje se, zaista graniči sa klerofašizmom.
Tu se postavlja nekoliko pitanja.
Pa čak i da sam sendvičar, kako je moguće da verujem u takve farsične predstave za domaću publiku, koje potpiruju potencijalnu ratnu retoriku do istrebljenja, dok mi vođa suštinski radi baš sve suprotno?
U ovom momentu nisu bolji ni Hrvati koji šuruju sa Dodikom nauštrb Bošnjaka (meni lepše zvuči Muslimana), za šta je dovoljan pokazatelj samo Mostar moga Elvedina Nezirovića i moje Sanje Balalić i još nekih hrabrih ljudi, onako podijeljen na levi i desni, da se svi suočimo sa problematikom zla proisteklog iz nas samih onomad…
Dobro, moj predsednik (dakako Vučić) reče ne tako davno da će likvidirati sto Muslimana za jednog Srbina, a onaj elegantno popunjeni Dodik nekada je tvrdio da je Srebrenica genocid. Danas, posle svega, pevaju drugu pesmu.
Razumeo bih ludilo domaće retorike da bar ima neke najmanje istine u svemu tome i da oni ono u šta veruju zaista i proklamuju. Gospodo Sorabi zašto se ćuti da ste prodali kuću Olivera Ivanovića za ogromne pare?
Zašto se ćuti da ste uvezli desetine hiljada Kineza u Srbiju? Zašto se ćuti da ste Šabac, Loznicu i Vranje prodali istima za siću?
I zbog čega danas zarad nekih milijardi, ne znam ni ja čega, možda i klikera, pretite da će se litijum kopati u Jadru, pa taman svi mi u Srbiji pocrkali?
O Staroj planini i da ne govorim…
Tek o divljim hidrocentralama neću sad ni jednu.
Ne bih da za predsednika (dakako Vučića) upotrebljavam ružne epitete kojima sam sklon, ali gde će ti duša majstore?
Prodaješ ovu zemlju, plodnu i raznorodnu nekim tamo svetskim i belosvetskim bitangama, da nas truju deset generacija unapred kroz jalovišta smrti.
Pitam javno odakle ti hrabrost da uz onu stvar, zaista zaljubljenicima u prirodu i ovu zemlju, pretiš i preko svojih čauša izgovaraš „da kopati se mora“.
Jeli bre, gde će ti duša?!
Ako jedan veliki Koraks, u devedeset i prvoj godini, i veliki Petričić to vama kroz karikaturu saopšte, uz onog tzv. ambasadora Hila, a suštinski predsednika Srbije, mislim da smo se svi mi onako duboko zahebali verujući da ćemo uspeti da tebe (dakako Vučića) lako pobedimo.
Na žalost, nećemo sve dotle dok ne budeš ispunio ono što si obećao.
Mislim, imam li pravo, pitam ja vas, da kao žitelj ove Srbije iz Mačve, a blizu Jadra, budem tužan, nesrećan i čini mi se nemoćan, i da se zbog toga bunim.
Evo, bunim se! Ne mogu ti ništa jer kod tebe je sila, moć, pendreci, oružje, pravosuđe, sendviči, parizeri i naručeni tekstovi i naslovi u tabloidima onih ološa koji te slepo prate jer si im ti lično (dakako Vučiću) dao sve što su poželeli.
Ti ćeš uvek biti Srbija do Tokija, sto Muslimana za jednog Srbina, uvek Zvezda prvak i u briškulama (iako sam zvezdaš)…
I jbg, može ti se majstore.
Tvrdim da možeš kako hoćeš, ali veruj mi, ne možeš dokle hoćeš (dakako Vučiću).
Vidiš, kako ti i tvoji sendvičari ne smete za takve stvari da poginete, tako mi smemo. Verujte vi meni!
Jedino što još ne mogu da razumem u ovom vašem svesrpskom ludilu jeste kako ti oko tebe ne vide da je tvoj očiti zadatak da nas sve smestiš pod onu šljivu.
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
