Vučićeva Zvezda i Vučelin Partizan

Svima sam isto odgovarao i svi su bili šokirani mojim odgovorima: „Sve je to lepo i krasno, samo što Zvezda i Partizan više nisu naši.“ I zaista, teško je razuveriti ljude koji u svojim dušama nose neka uverenja i neke vrednosti koje su svojevremeno bile prava društvena dragocenost, da to više nije isto i nije naše. I ne treba ih razuveravati. Treba izneti činjenice i podatke pa ko razume, razumeo je. Evo nekih.

Rezultate Zvezde i Partizana na evropskoj sceni, jedan od nekadašnjih asova jugoslovenskog fudbala prokomentarisao je ovim rečima: „Konačno je sa obe strane Topčiderskog brda došlo do promene i u načinu igre i u načinu vođenja kluba.“

Gotovo istovremeno dan posle Partizanovog plasmana u nokaut fazu Lige Evrope, jedan poznati novinar kome je draga crno-bela boja, otvorio je dušu napisavši na društvenim mrežama: „Kako da navijam za Vučelin Partizan?“ Odgovorio mu je jedan simpatizer nekadašnjih crveno-belih, konstatacijom: „Ja sam uveo moratorijum na navijanje za Vučićevu Zvezdu.“

Dakle, bivši fudbalski as je u pravu samo kada tvrdi da je kod nekadašnjih večitih rivala, došlo do promene u načinu igre. Međutim u načinu vođenja klubova apsolutno ništa nije promenjeno. Ili bolje reći, menja se ali ne na bolje. Naime, posle pada komunizma, ljudi koji su vodili te naše nekadašnje fudbalske institucije, niti su hteli, niti su znali da izvedu tranziciju, odnosno da vođenje klubova prilagode novim uslovima. Kao opravdanje im može poslužiti činjenica da tranziciju nisu umeli i nisu hteli zbog vlasti, na pravi način da izvedu ni oni koji su vodili državu Srbiju.

I tako su malo po malo, nekadašnja crvena i crno bela opštenarodna dobra dopala u ruke uzurpatora, profesionalnih navijača i večitih fudbalskih i sportskih funkcionera. Reč je o najobičnijim lažnim patriotama, političkim prevrtljivcima, manipulantima, pokvarenjacima, a u pojedinim slučajevima i čistim kriminalcima. NJima je vlastodržac omogućio da upravljačko pravo pretvore u neformalno vlasničko, tako što im je dozvolio da do tih pozicija dođu na dva načina. Prvo, kršeći čak i nakaradne pravilnike koje su sami doneli, a drugo, opraštajući im dugovanja koja se nijednom običnom građaninu ove zemlje ne praštaju.

Zbog toga je na tribinama vojnog stadiona sve manje navijača i zbog toga se pomenuti novinar pita: „Kako da navijam za Vučelin Partizan?“ Jedne novine su posle pobede nad Švajcarcima stavile naslov: „U Partizanovoj kasi već pet miliona evra“. A trebalo je da stoji u Vučelinoj kasi. Jer je taj stručnjak opšte prakse i poprilično sumnjive političke i biznis karijere, bio potpredsednik kluba i kada je Partizan ušavši u Ligu šampiona, zaradio i više od deset miliona evra, pa taj novac nisu videli ni igrači ni zaposleni u klubu. Naprotiv, jedan radnik se obesio na stadionu jer nije imao čime da hrani porodicu. A kada su tadašnji trener Aleksandar Stanojević i sportski direktor Mladen Krstajić pitali gde su nagrade od Uefinog novca, dobili su otkaze.

S druge strane Topčiderskog brda, vlastodržac je vođenje nekadašnjeg svetskog i evropskog prvaka poverio profesionalnim navijačima, to jest vođama takozvanih Delija i ne samo da im oprašta enormna dugovanja već njihovim firmama omogućuje unosne poslove. Za uzvrat oni na javnoj i političkoj sceni u ime države završavaju razne prljave poslove. A vrlo često glume glas naroda zloupotrebljavajući Zvezdino ime i fudbalsku scenu u vidu nacionalističkih poruka kao što je prošle nedelje bila ona o ratnom zločincu Ratku Mladiću: „Hiljadu doživotnih da su ti dali, častan Srbin tebe slavi.“ Zbog svega toga ima mnogo ozbiljnih i pravih navijača, kao onaj s početka priče, koji su uveli moratorijum na Vučićevu Zvezdu. Ozbiljni ljudi su pobegli sa tribina zbog te navijačke rulje. Ali ne samo to. Zvezda i Partizan su zbog tih i takvih navijača redovno na tapetu Disciplinske komisije Evropske fudbalske unije.

Ovoga puta Partizan će odgovarati zbog utrčavanja na teren, upotrebe pirotehnike, rasističkih povika, blokiranih stepenica na tribinama, kao i zbog toga što su neakreditovani mediji bili na terenu.

A Zvezda, će biti kažnjena zbog rasističkih ispada takozvanih navijača na utakmici sa Bate Borisovim.

Jasno je dakle da se jedina promena u oba propala kluba dogodila na nivou stručnih štabova i u igračkom kadru. Jedini zaslužni za te promene su treneri, Vladan Milojević i Miroslav Đukić. Proleće u Evropi je njihovo, a Zvezda i Partizan više nisu naši, iako ima mnogo onih koji gaje iluziju da jesu.

Naši će biti ponovo, tek kad i ako te propale klubove uzmu ljudi kao što je Filip Cepter na primer. Ljudi koji imaju i svetsku slavu i svetski novac i kojima bi jedina satisfakcija bila da uništenim klubovima vrate stari sjaj i ugled a ne da iz tih klinički mrtvih sportskih organizama izvlače profit za sebe.

Autor je urednik Sportske galaksije