Vučićeve energetske nebuloze

U tom smislu iskoristiću ključne poruke koje je poslao sa konferencije o mogućnostima investiranja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu, a koja je održana u Beogradu pod pokroviteljstvom Kraljevine Norveške.

1. Formiranje regionalnog tržišta energije na Zapadnom Balkanu

Ovo samo po sebi kao ideja nije nebuloza, ali regionalno energetsko tržište već odavno postoji. Naime, čitav region je deo Energetske zajednice koja je formirana još 2005. godine sa osnovnim ciljem da se države Evrope koje su van Evropske unije među sobom povežu, a potom i integrišu u zajedničko evropsko energetsko tržište naravno sve uz preduslov dostizanja nekih standarda.

Dakle, bezmalo dvadeset godina funkcioniše jedan entitet koji je i po formi i po suštini dosta ozbiljno postavljen, pa se ipak nije odmaklo daleko od početka. Problem je što se konstantno ignorišu preporuke, a često i neke obavezujuće norme i potpisani ugovori.

To se uglavnom pravda problemima u tranziciji i društvima koja imaju traume zbog devedesetih godina i tadašnjih konflikata. Svemu treba dodati i to da je aktuelna kriza pokazala da i mnogo čvršći savezi kakav je EU pucaju pod teretom spoljašnjih izazova.

Uzmimo primer energetskih sankcije prema Rusiji u okviru kojih je bilo toliko izuzetaka da su na kraju sankcije uveli samo oni koji i nisu imali neku ozbiljnu saradnju sa ruskim energetskim kompanijama. Ovo iskustvo se svakako treba uvažiti i shodno tome se dominatno treba posvetiti samostalnom razvoju strateških grana kao što je energetika, a tek manji deo treba prepustiti regionalnim inicijativama. Uz to, umesto pravljenja novih organizacija treba se posvetiti radu na razvoju već postojećih, kakva je Energetska zajednica jer je to mnogo jeftinije i efikasnije.

2. Poređenje energetskog sistema Norveške sa situacijom u Srbiji (i regionu)

Posebno je degutantno Vučićevo poređenje vezano za izgradnju hidroelektrana u Norveškoj i u Srbiji. Prvo i osnovno, Norveška je energetski jedna od najbogatijih država u svetu sa ogromnim rezervama nafte i gasa uz unikatan elektroenergetski sistem u kojem se 95 procenata električne energije dobija iz hidroelektrana. Razlog zbog kojeg ova država ima preko osam stotina hidroelektrana nije nekakva velika pamet niti genijalna strategija već prosto činjenica da je reč o zemlji prebogatoj hidropotencijalom.

Pri tome, u Norveškoj postoje dosta visoki ekološki standardi i generalno se vodi računa o uravnoteženosti između politike, ekonomije i zaštite životne sredine. Ugledna međunarodna institucija, Svetski energetski savet svake godine rangira države u odnosu na ove parametre i po tom rangiranju Norveška je osma u Evropi, dok je od država Zapadnog Balkana jedino Moldavija lošija.

Da pojednostavim, tamo ne može da se desi da kum prvog čoveka države ili visoko rangirani načelnici policije dobiju lokacije za gradnju malih hidroelektrana i da se potom potpuno ubije život u rekama na kojima su takvi objekti izgrađeni. Dakle, norveški energetski model nije primenjiv na Srbiju niti na region i shodno tome su poređenja krajnje glupa.

Ono što mi kao država možemo da uradimo je da kroz dve velike reverzibilne hidroelektrane, Đerdap 3 i Bistricu napravimo svojevrsna skladišta za solarnu energiju i energiju vetra koje su po svojoj prirodi nestalne i shodno tome teže iskoristive. Za ovakav poduhvat je potrebno dosta novca, znanja i odlučnosti. S tim da je novac najmanji problem jer se za strateške energetske projekte on relativno povoljno može nabaviti, međutim činjenica da u vlasti u Srbiji nema niko iz tehničke struke govri o tome da znanja nema ni u tragovima. Možda je najslikovitiji primer sastav Vučićevog savetničkog tima u kojem su od osam članova četiri iz medija, a dva iz policije.

3. Priča o razmaženim Srbima koji šetaju u gaćama tokom zime

Ovo je tek degutantno i sramno, a iznad svega reč je o brutalnoj laži u cilju manipulacije javnosti. Naime, prema zvaničnim podacima UN-a u Srbiji oko 20 procenata stanovništva nema pristup čistim izvorima energije za pripremanje hrane, pa se iz toga može naslutiti na koji način se ti ljudi tek greju i koliko adekvatno.

Što se tiče onih koji se greju samostalno (nisu na sistemu daljinskog grejanja) tu dominira korišćenje uglja i drveta i uglavnom se greje po jedna prostorija u kojoj se najviše boravi pa tako i kod ove kategorije ljudi otpada šetanje u gaćama. Kao najsumnjiviji da su razgolićeni ostaju ljudi koji žive u zgradama priključenim na sistem daljinskog grejanja, a kakvih je u Srbiji oko 25 procenata sa sve onima koji se greju na plin. Tako da mi deluje da je Vučić na njih mislio kada se kroz kritiku u suštini hvalio kako je obezbeđeno da grejanje funkcioniše (a inače funkcioniše i u svim drugim državama!).

Međutim, istine radi naši sistemi za daljinsko grejanje nisu adekvatni pa tako imamo deo stanova u kojima je previše vruće, dok se u značajnom broju slučajeva moraju uključivati dodatni izvori toplote.

Razlozi leže u starosti i centralizaciji, te shodno tome ne postojanju mogućnosti regulacije grejanja. Otuda zgrade bliže postrojenju toplane dobijaju veće količine toplotne energije pa onda ljudi otvaraju prozore i šetaju u gaćama, međutim to nije od besa već od problema i to ne dokazuje snagu države već njenu slabost i poraz. Istovremeno, udaljenije zgrade imaju problem sa postizanjem čak i donje granice zagrejanosti. Otklanjanje ovih problema je dug i skup proces i opet je neophodan uslov znanje kojeg u ovoj vlasti nema. No postoji jedno relativno jednostavno rešenje koje značajno može da pomogne i smanji broj ljudi koji šetaju u gaćama u svojim stanovima i tako nerviraju Vučića.

Naime, u Nemačkoj je već pedeset godina obaveza da se na svakom radijatoru koriste ventili sa termoglavama uz pomoć kojih lako i jeftino ljudi mogu da regulišu temperaturu u prostorijama. Kod nas ovo kao obaveza ne postoji, a kada bi postojala u stanovima bližim toplanama bi regulisali grejanje i sveli ga na razumnu meru, a oni udaljeniji bi ušli u zonu da ne moraju da se dogrevaju.

Sve u svemu, tema energetike je postala jedno od glavnih političkih pitanja, a što u krajnje nezgodan položaj postavlja demagoge navikle da pričaju o stvarima koje nije lako proveriti pa samim tim ni demantovati. Na ovom polju važe zakoni fizike, a njima čak ni Vučić ne može da doaka i okrene ih u svoju korist, a nije da se ne trudi.

Autor je predsednik NSP i inženjer

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.