Vučićevi izazovi

Spoljni činioci se odnose na indirektnu podršku ovoj vlasti, dok unutrašnji faktori podrazumevaju potpunu kontrolu situacije u Srbiji, pozivanjem na legitimitet dobijen na izborima.

U novijem periodu Vučićev rejting u svetu je porastao relativno dobrom kontrolom pandemije korona virusa. Kako sada stvari stoje, izgleda da vlast SNS-a ništa ne može uzdrmati. To daje podstrek Vučiću da još više istakne svoju moć i da izazove opoziciju u Srbiji na otpor, siguran da je to bezuspešno.

Uveren u svoju nedodirljivost, u želji da testira granice svoje moći, Vučić se sprema da svojim protivnicima uputi najnovije i najdrskije izazove.

Ovi izazovi obuhvataju dva aspekta – prvi se odnosi na mentalnu izdržljivost oponenata, a drugi na fizički opstanak velikog dela srpskog stanovništva.

U prvom slučaju se radi o uvođenju totalnog medijskog mraka u državi, a u drugom slučaju o ugrožavanju elementarne egzistencije građana. Ukoliko bi on u oba slučaja pobedio, konačno bi došao kraj mitu o „slobodarskom srpskom narodu“.

Plan za zavođenje totalnog medijskog mraka u Srbiji Vučić je lukavo zamislio preko nekoliko operacija u domenu elektronske komunikacije i optičke infrastrukture, spajanjem kompanija Telekom i Telenor, a u cilju uništenja kompanije Junajted grupe.

Time bi se postiglo uništenje SBB-a i gašenje medija koji su trn u oku Vučiću – N1, NOVA S, kao i sportskih kanala Sport klub 1-10. Na taj način bi se ostvario san ovog režima o potpunoj medijskoj kontroli u Srbiji i totalnoj pobedi jednoumlja.

Drugi Vučićev izazov svojim protivnicima je mnogo opasniji, jer se  odnosi na temelje egzistencije ovog naroda.

Radi se o ataku na prirodne resurse, u korist SNS-a i njihovih „prijatelja“ iz inostranstva. Pre svega, tu je u pitanju najvažniji resurs, od životnog značaja za opstanak stanovništva – voda za piće.

Bez obzira na rašireno shvatanje da Srbija ima obilje vodnih resursa, izvorišta kvalitetnih podzemnih voda za vodosnabdevanje su ograničena.

Eksploatacija ovih izvorišta se mora zasnivati na studioznom pristupu, što zahteva obimna prethodna istraživanja. S tog aspekta, posebno je delikatno vodosnabdevanje velikih gradova, a pre svega Beograda, zbog velike populacije i velikih potreba za vodom.

U vezi sa tim, treba podsetiti da se glavni grad snabdeva vodom većim delom iz izvorišta podzemnih voda (iz priobalja Save i Dunava) a manjim delom direktno iz toka Save (što uključuje kompleksan i skup proces prečišćavanja).

U stručnim krugovima je dobro poznato (a i šira javnost je već dovoljno upoznata) da je Makiško polje najvažnije u strategiji vodosnabdevanja područja Beograda.

Potencijal ovog vodoizvorišta predstavlja garanciju bezbedne budućnosti najvećeg srpskog grada. Nažalost, režim SNS-a ignoriše ovu činjenicu, tako da se područje Makiša planira za sasvim druge namene – urbanizaciju i izgradnju prve linije metroa.

Ne ulazeći u neverovatni apsurd da se početak metroa planira u potpuno nenaseljenom području, najvažnije je pitanje potencijalnog zagađenja izvorišta podzemnih voda.

Uzgred, u domenu vodosnabdevanja treba pomenuti i najavljeni atak na Veliko ratno ostrvo. Očigledno je da ova vlast nema više milosti za zdravlje i normalan život svojih građana.

Posmatrajući sadašnju ukupnu situaciju u Srbiji, može se postaviti osnovno pitanje: da li u društvu postoji kritična masa za pobunu protiv Vučićevog režima i koji bi bili motivi za to?

U vezi s tim, trebalo bi analizirati strukturu populacije koja bi podržala eventualnu pobunu.

Po mom mišljenju, najjednostavnija klasifikacija protivnika aktuelne vlasti bi obuhvatila tri kategorije: ucenjeni, zastrašeni i beslovesni.

Ucenjeni su svi oni koji su u ovom sistemu dobili (ili su pred dobijanjem) društvene  privilegije – funkcija u raznim telima, ustanovama, javnim preduzećima i dr.

Samo se po sebi razume da uz ove privilegije idu i izdašne materijalne koristi.

Naravno, ova kategorija obuhvata širok raspon privilegija, u zavisnosti od ocene vlasti o značaju svakog pojedinca za režim SNS-a.

Druge dve kategorije na kojima se za sada zasniva podrška Vučiću (zastrašeni i beslovesni) uslovljene su nepodnošljivom lakoćom manipulacije srpskim narodom.

Zastrašeni žive u strahu od gubitka bilo čega što sada imaju – penzioneri od ukidanja penzija, radnici od otpuštanja, seljaci od otimanja zemljšta (koje se prodaje stranim kompanijama).

S druge strane, beslovesni uopšte ne razumeju o čemu se radi i šta bi donela  promena režima. Zato oni podržavaju ovu vlast, ali bi podržali i svaku drugu.

Njima ni najmanje ne smeta autoritarni režim Vučića, jer nikada nisu živeli u demokratskoj državi, niti razumeju šta znači sloboda ličnosti.

Kada se govori o Vučićevim izazovima, treba istaći da oni nisu, kao što se obično misli, upućeni opoziciji, već društvu u celini. U domenu medijske infrastrukture, šta bi značilo ukidanje N1, NOVE S?

To bi bilo uvođenje totalnog medijskog mraka, jer bi ljudi bili lišeni osnovnih izvora objektivnih informacija i prepušteni lažima i manipulacijama režima. Zar bismo to smeli da dozvolimo ukoliko verujemo da pripadamo evropskoj civilizaciji?

Zato bi bio neophodan otpor svih kategorija društva, ali je pitanje da li bi se odazvali ucenjeni, zastrašeni i beslovesni, koji su se prilagodili životu u carstvu laži.

Od  posebnog je značaja pitanje ataka na prirodne resurse, a naročito problem vodosnabdevanja Beograda. Očigledno je da se Vučiću žuri da što pre počne uništavanje Makiša, kao najznačajnijeg izvorišta vode za piće.

Ako bi uspeo u tome, ostavio bi buduće generacije bez elementarnih uslova za život (u skladu sa izbornom parolom: Aleksandar Vučić – za našu decu).

Ovu opasnost ugrožavanja budućnosti naše dece bi morali da shvate svi slojevi društva, bez izuzetaka. To bi bio poslednji trenutak i da se  ucenjeni i zastrašeni osveste, jer bez toga nema budućnosti Srbije. A to bi bio jedini pravi odgovor Vučićevim izazovima.

Autor je univerzitetski profesor u penziji