Vučićevi omiljeni opozicionari

Prvi događaj je potpisivanje sporazuma o zajedničkom političkom delovanju između Demokratske stranke Srbije i Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS), čime je zakucan poslednji ekser u kovčeg vere u opoziciono delovanje onoga što se nekada zvalo DSS.

Predsednik počivšeg DSS Miloš Jovanović je pre nekoliko nedelja bio veoma uvređen kada sam izjavio da nije opozicionar i da svojim aktivnostima služi režimu Aleksandra Vučića.

Toliko se naljutio da je odmah morao da ode u sve naprednjačke tabloide i televizije da me odatle napada.

Evo ga sada, u novom hrabrom aktu antirežimskog delovanja, potpisuje koalicioni sporazum sa fantomskom strankom pod okriljem SNS, koja je uostalom u koaliciji sa naprednjacima na svim nivoima na kojima je uspela da pređe cenzus, uključujući i Skupštinu Vojvodine.

Time je Miloš Jovanović opravdao svoj nadimak Šapića bez brade i ulogu još jednog u nizu lažnih desničara iz džepa Aleksandra Vučića.

A šta je njihov cilj?

Da zamute vodu i podele glasače patriotske orijentacije – upravo zato jer takva opcija jedina ima potencijal da ugrozi režim. Vučić se plaši širokog fronta koji će biti okupljen oko jasnih principa nacionalne politike i koji će mu otkinuti značajan deo biračkog tela.

Zato i imamo toliko kvazidesničara sa podrškom vlasti i pristupom naprednjačkim medijima, koji su tu da spreče da se formira  i građanima predstavi opozicioni desni front.

Od takvih organizacija nikada nećete čuti kritiku na račun Vučićevih poteza oko Kosova i Metohije.

Niko od tih velikih patriota se nije oglasio u decembru, kada je Srbija predala Albancima snabdevanje strujom na severu Kosova.

U sporazumu DSS i POKS očekivano nema niti jedne reči o opozicionom delovanju (logično, sebe ni ne smatraju opozicijom), niti jedne reči o režimu koji već devet godina pljačka Srbiju, gasi demokratiju i izdaje Kosovo i Metohiju.

Kao da dogovaraju koaliciju u Švedskoj, a ne u Srbiji.

Drugi zanimljiv događaj desio se u sedištu Nove stranke, gde je ova organizacija ugostila, kako kažu, „deo opozicije“ – odnosno predstavnike SDS, GDF, Ne davimo Beograd, PSG, 1 od 5 miliona, Mađarskog pokreta, Lečićev DS i Velju Ilića, da porazgovaraju o izbornim uslovima.

Nadam se da su se lepo ispričali.

Ako nisu zaključili: da se izborni i medijski uslovi nisu promenili u odnosu na bojkotovane izbore; da ih režim Aleksandra Vučića vuče za nos i da će njihov izlazak na izbore iskoristiti da fingira pluralizam i demokratiju; da su sve stranke i pokreti koje već sada trče da se prijave za učešće na nameštenim Vučićevim izborima svesno ili nesvesno saučesnici u održavanju kriminalnog režima na vlasti – džabe su sedeli.

Kako vinovnici sastanka sami kažu, „da bi dijalog sa vlašću bio moguć, mora da postoji dijalog u opoziciji“.

Jasno je da spremaju dijalog sa vlašću da bi tim putem opravdali svoj izlazak na izbore, jer je njima najvažniji uskostranački interes – da uhvate neku mrvicu sa Vučićevog stola i ućare neki mandat, tačno onoliko koliko im  režim dozvoli.

Iz celog tog sastanka će se, kako mi se čini, izroditi neki novi UDS.

Šaroliko sklepana opoziciona lista sa jednim ciljem (i to Vučićevim!): da se pređe cenzus, kako bi ih Vučić na Zapadu pokazivao kao dokaz da u Srbiji ima demokratije.

Deset poslanika lažne desnice u parlamentu pod kontrolom Vučića, deset poslanika nekakve jalove i rascepkane prodemokratske koalicije koji će ceo mandat biti razvlačeni po tabloidima, uz deset manjinskih poslanika i 220 poslanika vladajuće koalicije – to je Vučićev ideal parlamenta i Vučićeva vizija demokratije.

A vi se spremate na dijalog oko toga?