Vučićevo kabuki pozorište

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Apsolutno se slažem sa svakom rečenicom ovog teksta, osim one u kojoj se Vučić personifikuje u Zoroa…nekako mi ipak više liči na Superhika!

2. Čitam komentare i ne mogu se načuditi rezonovanju čitalaca. A predavač je bio naš najuspešniji biznismen! Verujem da su ga studenti, za razliku od komentatora, dobro razumeli. Verujem da se u svetu čude što se sudski goni čovek koji je otvorio na hiljede radnih mesta i koji plaća poreze milionskih iznosa. A strpao ga je u zatvor naš neprikosnoveli lider da bi zaradio političke poene i pobedio na izborima. Dobio je poene ali koji mu se mogu lako osvetiti kad narod uvidi da je učinjena velika nepravda prema ovom izuzetno uspešnom privredniku!

3. Druže moj, muka je to što opozicija ima tešku amneziju i što su zaboravili ko je tačno Vučić… Jednom je rekao “grešio sam”, a ovi zaboravili da ga svakog dana podsećaju šta je, i koliko grešio… Ne treba ništa drugo da rade, samo da svakog dana ponavljaju šta je radio i govorio poslednjih 25 godina… p.s. I moj kolega Milojko ima amneziju, pa je ovde objavio svoj komentar o prethodnom članku. E bre Milojko…

4. Doticni gospodin kao profesor Medicinskog fakulteta,trebao bi da prepozna najveci problem u svojoj struci!Kao nezadovoljan pacijent,kojeg su lecili bahati doktori (koji su sve samo ne posteni)treba da zali za mladim strucnjacima ,a isto tako treba da zna da oni koji necasno rade svoj posao treba da odu u inostranstvo da bi naucili kako treba da se ponasaju i rade ,da bi ovde bilo bolje,a to sve nema nikakve veze sa trenutnom politickom situacijom kod nas!

5. Može li koja reč o raspadnutom niškom zdravlju? Lepo je, za oko, ovo baratanje naslovima raznih knjiga, ali o „borbi“ za zdravlje stanovništva, čime se naš komentator bavi – malo je reči. Konformizam? Nezameranje? Salonski („učeni“) kriticizam? Dobro je kritikovati zle društvene prilike i to treba da čini što više ljudi, pa i pofesor Živić – u tom pogledu pružam podršku. Ali, opet, o epicentru velikog i razornog društvenog problema (zdravstvu) u čijem epicentru se nalazi naš pisac – malo od kritike?!? Zar o tome treba da govorimo samo mi, koji smo doživotne žrtve medicinske nebrige, koruptivnosti, neznanja, ravnodušja… jednog dobrog dela zdravstvenih „delatnika“, mi, kojima je, stoga, neminovno, ugrožen i skraćen život?. Tragično je da to loše delanje ne mogu da poprave samo oni vredni, nesebični i sposobni zdravstveni Delatnici (velikim slovom) bez široke, odgovorne i hrabre akcije unutar zdravsvenog sistema i bez pokretanja šire društvene savesti? Očekujem, doktore, da tu borbenu zastavu zarad narodnog zdravlja visoko podignete. Ovako…, čitaćemo vaše tekstove u stanju pomirenosti sa fatumom o bol-bolovanju, bez nade… Za kraj, setimo se narodnog lekara i sveštenika (i borca za slobodu narodnu, protiv bratimstva krupnih korumpiranih kapitalista i nekih čelnika crkve) Vase Pelagića, koji je bio junački borac i na peru i na delu. Zato je raščinjen, zatvoren u ludnicu, pa osuđen na robiju. Preminuo je u požarevačkom kazamatu Zabela 1899. Tajno je sahranjen noću na zatvorskom groblju. A tek docnije su njegovi posmrtni ostaci preneseni na požarevačko groblje. Za kraj, medicinari današnji, setite se Vase Pelagića i još mnogih drugih poput njega.