Vučićevo već viđeno

Čuveni junaci majstora stripa uveseljavali su generacije ljubitelja ovog žanra, širom sveta. Vučić ne uspeva nikoga da razveseli svojim praznoslovljem i bljutavom patetikom.

Njegov „narod“ jeste aplaudirao, kada su mu zaduženi za odvijanje performansa pokazivali šta da čini, ali veselo raspoloženje je izostalo.

Sličan govor je održao i Slobodan Milošević kad je „pobedio“ vojnu alijansu i potpisao Kumanovski sporazum. Verovatno da ga Vučić nije pažljivo slušao jer je bio zaokupljen uređenjem novog stana koji je dobio od države.

U Kraljevu su mu pevali pesmicu u čijem sadržaju zahvaljuju njegovoj majci što ga je rodila, lupali u doboše i talambase, mahali zastavama i skandirali, ali , opet je to bilo već viđeno.

Nekada su, jednom drugom i drugačijem, vođi pevali pesme, ali bez, unapred, dostavljenih papirića sa tekstom, i bez naručene halabuke.

Pevalo se tada „iz srca“ i sa verom u onoga na koga su se odnosile. Vučić bi da ga prevaziđe, i bude više voljen i slavljen ali mu se uvek ispreči fenomen „već viđeno“. Izmislio je konvoje autobusa pune „srećnog naroda“, koji ga prate u njegovim turnejama po Srbiji, ali i to se već izanđalo od upotrebe.

I Pokret koji najavljuje da će osnovati nije ništa novo. U Jugoslaviji , u čijem je uništavanju učestvovao, postojao je Socijalistički savez, skup različitih organizacija i pojedinaca pod neposrednom kontrolom Komunističke partije.

Sve je već viđeno, a njemu je, više no ikad, potrebno nešto novo, nikad viđeno ni doživljeno ali, trenutno, mu ideje manjkaju.

Oni, koji brane njegov virtuelni svet od realnog, su se suviše osilili, i u pomanjkanju minimuma svesti o zlodelima koje čine, devastiraju sve čega se dotaknu. Namnožili su se i umrežili u patološki organizam, čije je domene delovanja teško pratiti.

Još uvek su u patološkoj simbiozi jer oni čuvaju njega a on njih, ali čudovišna građevina počinje da se drma. Afere se množe na dnevnom nivou a otkrivaju ih novinari koje ne može da kontroliše.

Njih je odavno detektovao kao neprijatelje, još od vremena kad je bio ministar informisanja i javno objavio da će se „kad tad osvetiti Ćuruviji“.

Nastavio je da ih proganja, mrzi i zastrašuje.

Čitava armija njegovih „hrabrih i ponosnih“ poslušnika radi na ugrožavanju profesionalnog, mentalnog i fizičkog integriteta svih koji otkrivaju i javno prezentuju sve nepodopštine aktuelnih okupatora države.

Ideja da dozvoli svom glavnom trovaču medijskog prostora da ode u zatvor zbog neplaćene sudske kazne za klevetu, može da posluži kao još jedan vid zastrašivanja koji će da isproba.

Jer, ako njegov najverniji i najnemoralniji lažov i klevetnik može da dopadne zatvora, onda i ostali, koje niko ne štiti, mogu zbog bilo čega, da budu lako utamničeni. Njegov štićenik je u zatvoru proveo jedan dan, ali je ta jeftina predstava premrežila medijski prostor dovoljno dugo da se „nezavisnom sudstvu“ u vlasništvu Vučića dostave tužbe protiv informativnih kuća i glasila koje je označio kao „mrzitelje Srbije“.

I to je već viđeno dok je bio na čelu ministarstva informisanja. Jedino što nikada nije viđeno, od kada se domogao vlasti, je obavljanje funkcije u skladu sa Ustavom.

Nije viđeno ni angažovanje predsednika da omogući pravo svakoj osobi da bude suvereni član organizovane zajednice. Da je mogao da shvati ovaj princip vladavine on ne bi bio on niti bi ga mi izabrali da postane ovo što je postao.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.