Ustav građanima garantuje opšte i jednako izborno pravo sa pravnom zaštitom, slobodne i neposredne izbore, tajno i lično glasanje. Tako se u državi vladavine prava i demokratije, predupređuju i rešava ono što ne mogu da reše veliki protesti u kojima neko može da nastrada ili nastane velika šteta. A šta, ukoliko su i izbori kompromitovani?
Na godišnjicu majskih masovnih zločina u OŠ „V. Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju, posle kojih su pokrenuti protesti „Srbija protiv nasilja“(SPN), vlast nije uverila nezadovoljne građane da je prihvatile greške sistema i da će preventivno i proaktivno delovati u slučajevima naznaka sukoba u društvu i mogućih tragedija.
Decembarski izbori, umesto da povrate poverenje građana, još više su produbili podele u društvu, jer su dve opozicione liste koje su osvojile oko milion i sto hiljada glasova, na osnovu izveštaja posmatrača, utvrdile brojne izborne nepravilnosti, pa je vodeća koalicije SPN zatražila njihovo poništavanje.
Kada vladajuća koalicija nije uspela da oformi vlast u Beogradu, najavljeni su ponovljeni izbori. 9. marta je između građanske inicijative „ProGlas“ i opozicionih koalicija potpisan sporazum o minimalnim uslovima za učešće na izborima: reviziji biračkog spiska, otvaranju javnih servisa i zajedničko održavanju lokalnih izbora.
Vlast je 1. aprila „načelno“ prihvatila prva dva uslova, ali je treći ocenila protivustavnim.
Kad je pravni tim koalicije SPN predložio da se izmenama Ustavnog zakona svi lokalni izbori održe zajedno do kraja 2024, nakon što se primene OSCE/ODHIR-ove preporuke, vlast je iznenada 18. aprila izjavila da prihvata da se, uz izmene zakona, beogradski i preostali lokalni izbori održe 2.juna.
Za koaliciju „Nada“ i manjinu iz koalicije SPN to je bilo neprimereno i kasno, ali deo te koalicije želi da izađe na izbore pod sloganom „Biram borbu“.
Navedene i druge nepravilnosti u izbornom postupku su sistemskog karaktera i nisu se mogle izvesti bez neposrednog učešća najviših organa državne uprave: MUP-a, Ministarstva državne uprave, organa za sprovođenje izbora, javnih tužilaštava i nadležnih sudova, ali i nezavisnih institucija.
Vlast pokušava da stvori predstavu da te institucije rade u skladu sa Ustavom i da su u budućnosti spremne da primene Preporuke ODIHR-a.
U stvarnosti, u praksi, nastoje da po svaku cenu i na sve već razotkrivene načine i na lokalu ostvare „veliku pobedu“ i zadrže apsolutni politički, a samim tim i ekonomski monopol.
Oni suštinski ne prihvataju ne samo minimalne zahteve opozicije i civilnog društva, nego ni ono što je osnovno zapažanje sa prethodnih izbora; „dominiralo je preovlaćujuće prisustvo predsednika Republike, čime su se uz sistemske prednosti vladajuće stranke, stvarali nejednaki uslovi“.
Ovakvo ponašanje predsednika Republike, ali i svih nadležnih institucija, uz ostalo o čemu nas obaveštavaju istraživačko novinarstvo i nezavisni mediji, je samo vrhunski dokaz da aktuelnoj vlasti nema političke volje da postupe po izveštajima domaćih i stranih posmatrača, preporukama ODIHR/OSCE-a i Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji posle izbora.
Vučić nije prihvatio ni javni apel kampanje „Ferka“, da dobrovoljno odustane od učešća u kampanji na predstojećim beogradskih i drugim lokalnim izborima.
Ovi izbori, kao ni prethodni, nemaju nikakve veze sa predsedničkim izborima i njegovim nadležnostima.
Takvim delovanjem, predsednik Republike krši brojna načela Ustava, a posebno odredbe čl. 6 (zabrana sukoba interesa), čl. 111 (položaj predsednika Republike) i čl. 112 (nadležnosti).
Krši i odredbe članova: 40 st. 1 i 2, 41, 43 i 50 st. 4 i 5 Zakona o sprečavanju korupcije.
Naime, davanje saglasnosti nekog lica da se u nazivu izborne liste koja učestvuje na lokalnim izborima upotrebi njegovo lično ime ima politički cilj – uticanje na birače, odnosno animiranje birača da na lokalnim izborima glasaju za tu izbornu listu.
U slučaju predsednika Republike, navedeni privatni interes nespojiv je sa njegovom javnom funkcijom. Upotreba imena predsednika Republike u navedene svrhe ukazuje i na to da se javna funkcija predsednika Republike koristi zarad sticanja koristi ili pogodnosti za povezano lice (političku stranku koja je deo koalicije koja je podnosilac liste).
To što se opozicija podelila po pitanju učešća na izborima, izaziva kod građana razočarenje, apstinenciju i umanji građanski otpor.
Kada je vlast opoziciji bacila kosku razdora, mnogi iz opozicije koji su se opredelili da ne učestvuje na ponovljenim beogradskih izborima su doživeli opstrukciju bojkota u sopstvenim redovima. Bojkot-opozicionari iz Beograda od tada nisu preispitali i dogradili svoj nastup.
Posebno, od kada je jasno da u većini opština u Srbiji opozicija i grupe građana masovno izlaze na izbore i nastupaju zajedno.
Izborno-politički se aktivirao pokret „Kreni-promeni“ i S. Manojlović.
Dok vlast u pojedinim opštinama radi na svojoj taktici i da bude privlačnija za glasače, pa izostavlja sa liste neke svoje gradonačelnike (Sotirovski u Nišu) ili ih vraća iz Beograda u lokal (Nedimović u Sr. Mitrovici), emituje mnoge svoje „satelit“ , ali i lažne liste (npr. lista građana SPN u B. Palanci) itd.
Bilo bi jako dobro za građane Beograda, a i cele Srbije, da tzv. bojkotaška opozicija hitno razmotri nastalu situaciju i da svoj nastup usaglasi sa novim okolnostima.
Ukoliko to ne uradi dodatno će izgubiti veliko poverenje, uspeh i sinergiju koji su građani dali koalicijama „Srbija protiv nasilja“ i „Nada“ na prethodnim izborima.
To praktično znači da hiljadama izneverenih glasača objasne svoj stav, strategiju i taktiku posle 2. juna.
Uvereni smo da bi objektivna analiza nastale izborne situacije, a da bi sačuvali i potvrdili – i pored izborne prevare – istorijsku pobedu opozicije nad SNS-om na decembarskim izborima u Beogradu, pokazala da bi oni morali da učine nešto što verovatno još niko u političkoj istoriji Srbije nije: hitno da oforme koalicionu izbornu listu pod nazivom, na primer: „Beograđani i struka da odlučuju, a uzurpator svega, kradljivac izbora i razbijač bojkota – da odgovara!“
Predstojeći lokalni izbori su, nažalost, poslednja prilika da se uzurpator Ustava i zakona pobedi odozdo i kroz institucije.
Deficit raskola u redovima opozicije i narušeno poverenje građana, se do 2.juna se eventualno može pokušati nadoknaditi samo posvećenim, znalačkim i sinhronizovanim delovanjem. Ono mora biti otvoreno za sve resurse opozicije i predloge građana.
Autor je bivši sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.