Vučiću, vratite nam muzej

Posle nedavnog obilaska Narodnog muzeju u Beogradu, vi ste – po svojoj navici – dugo i inspirativno optuživali bivšu vlast koja je sve rušila a vi (sadašnja vlast) sve gradili. Veoma je čudno, i indikativno, da ne pominjete vreme, godine kada se ginulo od bombi i umiralo od gladi, a vaše građane lečili lekari s mesečnom platom od 5-6 maraka. Te sukobe i ratove vi ste sa Miloševićem, čiji ste ministar bili, hrabro vodili i hrabro izgubili slaveći pobedu. U opustošenoj zemlji sve institucije su propadale, muzeji posebno.

A kada je o muzejima reč, podsećamo da je devedesetih godina vaš vođa Milošević svojevrsnim pučom zauzeo dedinjski kompleks sa devet objekata, među kojima su bila tri muzeja sa neprocenjivim umetničkim i istorijskim blagom, zgrada biblioteke u kojoj se nalazio rukopis Gorskog vijenca…

Taj kompleks je posle Titove smrti bio pretvoren u tzv. Memorijalni centar. Bile su uredno organizovane posete sa stručnim vodičima, gde su mase ljudi dolazile sa svih strana, iz svih jugoslovenskih republika, da vide deo zbirki koje su činile na desetine hiljada umetničkih dela. (Moji rođaci sa Kosova sa decom, moji prijatelji, novinari iz Italije divili su se bogatstvu koje je tada javno prezentirano.)

Nažalost, posle Miloševićevog puča i useljenja u muzej, zvani Spomen-zbirka, sve je preko noći zatvoreno, blokirano, stručnjaci otpušteni. Taj veliki kompleks postao je zabranjeni grad koji još nije sasvim otvoren, pogotovo ne za šira i dublja istraživanja. Tako je najmoderniji muzej sa trezorom i neprocenjivim eksponatima od preantike i antike devastiran. Nazvan je Vila „Mir“ (kažu po imenu Mire Marković) gde vi danas, sa biranim gostima iz sveta, uživate u impresivnom dedinjskom ambijentu.

Dakle, ta Vila „Mir“ – bivši Spomen-muzej – u blizini Muzeja „25. maj“ odvojena je od sveta i zatvorena visokim zidom. Desetine i desetine hiljada umetničkih dela ostalo je u mraku i ni do danas nije istraženo, stručno identifikovano, obrađeno, publikovano. Sada se vi u toj vili sa svojim gostima šepurite, šetate, uživate odvojeni visokim zidom od eventualnog nekrofilnog zadaha obližnjeg mauzoleja. Nije vas briga gde je monumentalni antički mozaik s kompozicijom lova, gde je sfinga iz Egipta, bronzani šlem iz 7. veka pre nove ere – pokloni kraljeva i vladara Grčke, Egipta, Nepala, Rusije… Bivši muzej je otet, zazidan, a misterija nestalih eksponata nerazrešena. Podsećamo da je na Dedinju, gde je nekad bila strogo zabranjena gradnja privatnih objekata, to odjednom dozvoljeno privilegovanim biznismenima i političarima. Tu je među prvima sagrađena vila Arkana Ražnatovića koja u stilu, eklektici svakog od sedam-osam spratova kopira megalomanska fašistička zdanja Musolinijeve ere.

Nedavno je u štampi najavljen dolazak iz Moskve bivše gazdarice bivšeg Spomen-muzeja, jer je inkriminisana poternica prevaziđena, zaturena pa zastarela, tako da će – ako nije pomešala džakove s novcem sa drugim Srbima Moskovljanima doći na red da je pozovu patrijarh Irinej, Tomislav Nikolić, slučajno, i A. Vučić neslučajno, kako dolikuje marifetluku braće Karić.

Transparentnim se doima haos analnih infantilnih instinkata koji odavno deluje po sličnosti, similis simile gaudet… Okupljaju se bivši i složno se pronalaze poput puteva gospodnjih. Doduše, Mira je u svom u voluminoznom „Deklatonu“ pisala: „Dedinje ne volim zbog mnogo drveta“, pa je taj povratak još upitan.

Gospođa Mira nije odgovorila na moje pismo (Danas, septembar 1999) da nam dozvoli stručno istraživanje, a zbog svog članka o nebrizi prema monumentalnom antičkom mozaiku ja sam stigmatizovan i udaljen iz muzejskog kruga. A šta se desilo u tom krugu govori i izložba fotografija pet stotina izgubljenih dela, koja je postavljena posle 5. oktobra 2000. godine.

Nažalost, naše ustanove i uticajni pojedinci, profesori univerziteta, akademici i drugi, nisu se zainteresovali da se oslobodi zarobljeni muzej, alijas Vila „Mir“.

Podsećam, kad se to dešavalo, vi ste bili ministar informisanja (a da podsetim ko je zaboravio, ministarka za ekonomsku i vlasničku transformaciju Jorgovanka Tabaković, potpredsednici vlade Šešelj i Nikolić, a među ministrima bila je i vaša Maja Gojković.)

Gospodine predsedniče, da li ćete nam zbog istraživanja, zbog dostojanstva i kulture, dozvoliti da Spomen-muzej postane narodno dobro pre nego što uđemo u Evropu.

Autor je istoričar umetnosti