Vukašin Obradović: Pogled na prestonicu iz unutrašnjosti

Ipak, nešto se mislim što ne bih i ja, odskora Beograđanin, doduše naturalizovani, dao sebi pravo, makar da minimalno doprinesem, ako ništa bar savetima, da moji, sutrašnji sugrađani, ne podlegnu propagandi i naprave pravi izbor.

A nije lako odlučiti se. Evo, na primer, da sam u prilici da glasam, kao što nisam, bio bih u velikoj dilemi šta da radim.

Prvi favorit mi je bio Predrag Marković i njegov Pokret obnove Kraljevine Srbije. Nisam monarhista, da se razumemo, ali nakon što sam odgledao promo video u kojem gos’n Peđa najavljuje kraljevski lek za kurije oko, odmah sam pomislio – evo konačno kandidata sa konkretnim programom. Šta tu metro, škole, besplatni udžbenici, zvona i praporci. Ko nije bolovao od kurjeg oka, taj ne zna šta su muke. A ja POKS-u verujem. Lek, ej, i to kraljevski.

Daću, međutim, sebi slobodu, mada su POKSovci ljudi sa mnogo više iskustva, plus tradicija, da im dam i jedan savet. Hemoroidi, ljudi, hemoroidi su bolest sadašnjice! Beograđani sada, za razliku od onog kraljevskog vremena, mnogo više sede, nezdravo se hrane, i naravno da sve više pate od ove opake bolesti. Ako bi se Peđa&POKS potrudili da biračkom telu, ovako isto, transparentno, preko YouTube, obećaju i neki melem, naravno kraljevski, za hemoroide, eto nama novog gradonačelnika. Garant.

I taman kad sam se bacio u tihu agitaciju za POKS, pokolebah se, ozbiljno. Demokrate držale konvenciju, čujem. I mada, da budem iskren, Šutanovac i nije baš bio neki kandidat po mojoj volji, jedan detalj me potpuno preokrenu. Čujem, počasni gost bio Miroslav Ilić, „slavuj iz Mrčajevaca“. Pojavljivao se on i ranije na tim stranačkim svetkovinama DS, zet nije dugme, ali ne pamtim da je u takvim prilikama i zapevao.

Nisam hteo da idem ni na YouTube. Sklopio sam oči i odmah mi se ukaza gotovo neverovatan prizor. „Slavuj“ peva moju omiljenu pesmu „Polomiću čaše od kristala“, na sve strane vijore se plavo-žute zastave, a sred sale vije se kolo. Na čelu, kako je i red Šule, pao u težak sevdah, vitla maramicom, i uvija li kolo, uvija. Na „kecu“ Dragoljub Milojičić Kena. Sve po redu i običaju. Zna se da je to počasno mesto za one sa posebnim sklonostima ka folklornom izražavanju.

A u kolu, milina da te uhvati: elegantna Aleksandra Jerkov, dominantna Nataša Vučković, kulturna Vesna Marjanović, Gorica Mojović sa dramskim elementima, dostojanstveni Mićun, Balša ubacuje nove, moderne elemente savremenog plesa… I, šta sad? Uhvatim sebe među neopredeljenima, a gotovo do juče sam bio siguran, takoreći kapilaran glas. Ne znam u kom pravcu će moj politički habitus, a propos beogradskih izbora da se razvija, ima još dosta vremena, ali apelujem na opoziciju da se uzme u pamet. Nemojte ovo da nam radite, da nas dovodite u ovakve neizdržive dileme. Pa, posle ćete da se žalite 4. marta, uveče, Vučić ovo, Vučić ono.

Ako izgubite, da znate, sami ste krivi.

Autor je novinar i izdavač ugašenih Novina Vranjskih