Vulinov amanet: Šta povezuje hrvatskog istraživačkog novinara, ruskog antiratnog aktivistu, bivšu crnogorsku ministarku i bosansku estradnu umetnicu?

Nakon što je 22. januara 2024. godine estradnoj umetnici Selmi Bajrami zabranjen ulazak u Srbiju, u izjavi koju je dao za Tanjug je naveo da je ta zabrana pevačici izrečena baš po njegovom naređenju i ponovo istakao, drugi put u razmaku od desetak dana, kako je on lično “dok je služio SrbijI kao direktor BIA izdao jedan broj naredbi koje se odnose na sve one koji gaze dostojanstvo Srbije i našeg naroda.”

I šta više ponovio, u istom maniru kao i prilikom ničim izazvanog “preuzimanja odgovornosti” za postupanje Bezbednosno-informativne agencije prema Nikoli Sanduloviću, preporučio svim “izdajnicima” koji su unižavali Srbiju da “sami provere” da li su obuhvaćeni naredbama za koje se pohvalio da ih je izdavao kao čelnik BIA.

Ostaviću po strani izazivačko preteći ton svima onima koji znaju da nadilaze horizont Vulinovog političkog svetonazora, a podsetiti da smo se u ovom blogu u prošloj godini u više navrata – u vreme dok je Vulin “služio Srbiji kao direktor BIA“ – bavili postupanjem srpskih tajnih službi prilikom granične kontrole ulaska stranaca na teritoriju Republike Srbije.

Bavili smo se pravnim aspektima tada izricanih zabrana, od kojih je svaka pobuđivala veliko interesovanje javnosti. I ukazivali na potencijalne nepravilnosti pri vršenju diskrecionih ovlašćenja od strane Bezbednosno-informativne agencije prilikom procena bezbednosnog rizika za strance.

U poslednjem takvom slučaju – kada je bio zabranjen ulazak u Srbiju bivšoj ministarki za evropske integracije u vladi Crne Gore – ključno pitanje bili su upravo kriterijumi po kojima je tada određivano postojanje bezbednosnog rizika po Srbiju.

Kratak podsetnik: da bi bilo kom strancu bio zabranjen ulazak u Srbiju zbog postojanja opasnosti po nacionalnu bezbednost, tu opasnost utrvđuje BIA u skladu sa Zakonom o strancima i prema kriterijumima propisanim posebnom uredbom vlade Republike Srbije.

Zahvaljujući slučaju Selme Bajrami, saznali smo zahvaljujući izjavi samog Aleksandra Vulina da taj kriterijum nije u uredbi vlade ni u zakonu, nego ga je Vulin, u toj izjavi za Tanjug protumačio da se stranom licu može zabraniti ulazak u zemlju i ako po uverenju direktora BIA “gazi dostojanstvo Srbije” .

Ovakva odluka o zabrani ulaska u zemlju stranim državljanima, zasnovana na „kriterijumima“ koje ne prepoznaju ni zakon, ni drugi podzakonski akti, nije nikakvo služenje Srbiji već se pre može gledati u svetlu prekoračenja granice službenih ovlašćenja i grubog kršenja prava koja Ustav Srbije jednako garantuje kako domaćim tako i stranim državljanima.

Zakonitost tih zabrana bila je upitna i pre Vulinove izjave, ali sada, nakon što je dva puta izrečena ovog januara nakon nje se čini gotovo nemogućim pokušavati ostati pri tvrdnji kako su te zabrane ulaska strancima u Srbiju imale bilo kakvo utemeljenje u važećim propisima, osim što su određivane po političkom ključu.

Da stvari budu još gore, Vulin je svojim nepromišljenim istupanjem u javnosti pričinio nesagledivu štetu celokupnom sistemu službi bezbednosti kao i samoj BIA i u toj meri ogolio razmere njene politizacije da je nemoguće izbeći raspravu o pitanju “nasleđa” koje joj je on ostavio za svog kratkog mandata, prećutati ga ili gurnuti pod tepih.

Šta će se tim povodom preduzimati, i ko sve, ako se išta i bude preduzimalo, ostaje da se vidi.

U nekim normalnijim okolnostima ovo bi morao da bude razlog za hitnu vanrednu sednicu Skupštinskog odbora za kontrolu službi bezbednosti. Njemu bi svoje odluke morao da obrazloži, da položi račune, sada samo senator entiteta Republike Srpske Aleksandar Vulin.

Moralo bi da se sazna koliko je negativnih bezbednosnih procena sličnih Selminoj napravljeno u BIA u vreme Vulinovog mandata i kome je sve na osnovu tako izrađenih negativnih bezbednosnih procena zabranjen ulazak u Srbiju ili boravak u Srbiji, osim onih za koje se u javnosgti saznalo.

I nakon čega bi se u slučaju potvrde sumnji da su prekoračena službena ovlašćenja prilikom izrade tih bezbednosnih procena odgovaralo u skladu sa zakonom.

Problem je međutim samo taj što su u Srbiji 2024. godine okolnosti svakojake osim što nisu normalne.

No, jedno je zasad sigurno: Iako je Vulinovo relativno kratko “služenje Srbiji” na mestu direktora BIA prestalo još prošle godine, posledice tog “služenja” mogle bi biti dugoročne. Kao što bi se i povratak bilo čega što makar i izdaleka liči na demokratsku i civilnu kontrolu ove službe moglo takođe dugo čekati.

Autor je advokat iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Tekst je prvobotno objavljen na internet stranici Foruma za bezbednost i demokratiju